Претрага сајта

претрага по mojakafana.com
претрага по српском web-у

Жмара, веома чудно име за кафану које вам увек голица машту и тешко га је заборавити. Можда старијим боемима ово име нешто симболизује, али нама млађима је непознато и недокучиво.
Жмара је био надимак деди и оцу, а пренео се и на унука, власника истоимене кафане. Нажалост чика Жмара не воли никакав публицитет или рекламу па смо за више детаља остали ускраћени.

Оно што нам је запало за око је да кафана услед своје популарности и гостију константно расте, па тако од скора имају пријатну башту која броји 60-70 места док унутрашњи простор око 30 места. Иако мало неприступачна и непозната људима ван Брзог Брода, искусне мераклије и љубитељи доброг роштиља хрле овамо вођени својим инстинктима.

Прво смо били зачуђени бројем стомаклија (људи са великим стомацима, не ракије) у кафани, и одмах смо знали да је крка овде нешто посебно. Иако немате у менију, па можда ни неких основних ствари, одмах запажате да је роштиљ главни на трпези. Мала замерка се пре свега односи на недостатак домаће шљиве, али и на услугу и дуго чекање узроковано мањком особља. Од домаћих ракија нуде лозу и дуњу које су стварно јаке и нису за дужа испијања уз мезетлук.

Поред приступачних цена порције су стварно обилне па се лако може десити да се прерачунате. Као што смо већ напоменули главни адути су пљескавице и ћевапи у разним варијантама док с друге стране неког великог избора ни немате.

Клијентела колико смо успели да запазимо, свакако није породична. Доста је ту мераклија и искусних кафанџија жељних кафанског мира уз пријатеље. Нису ретки ни локални пролазници који не могу да одоле пролазећи поред, па сврну на по коју.

Веома похвално, увек је ту негде чика Жмара, дочекује и испраћа госте, неретко седне, попије по коју и проћаска са гостима.