Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
tajna je vrh klopa je ludiloу Гурманова тајна
Bravooo za Gral!komentar dalje...suvisan!у Грал
stvarno vrh kafana! :)у Брка
Kafana je u ulici Ive Lole Ribara 7a. Jednosmerna ulica...у Вериге - Catеna Mundi
Sve je OK osim: NE RADE NEDELJOM?!у Грал
Занимљивости
Бермудски троугао
„Бермудски троугао“ у Београду, кога су чиниле кафане „Шуматовац“, „Под липом“ и „Грмеч“, добио је име по правом „бермудском троуглу“, јер се у њему на по неколико дана губио траг новинарима и писцима. Стари боеми, који су овом труглу и...
Литература
Нишки боем
АВДА ЗЕКИЋ, чувени нишки боем и пијанац, рођен почетком тридесетих година двадесетог века у Нишу, у насељу Чаир. По занимању је био молер, али је често знао да запостави тај посао због кафанчења. Иако је волео да много времена проводи у кафани и пије са сваким ко би био вољан да му то пиће и...
Када падне први снег
Када падне први снег, када падне први снег.
Ја упрегнем коња два, два ватрена сокола,
Па се санкам ноћ и дан.
Много жена срећем тад, много жена срећем тад.
Свакој благи осмех дам, дал' је познам или не,
ни једној се не ругам.
Сваку жену волим ја, сваку жену волим ја.
Била она плавуша, смеђа ил' гаравуша,
Сваку жену волим ја.
Ко те има тај те нема
Не може се ухватити сенка
Од живота што к'о дунав тече
Јер је живот и светло и тама,
Неком' јутро а некада вече,
Јер је живот и светло и тама,
Неком јутро а некоме вече.
Ко те има тај те нема,
Ко те нема тај те сања,
Ко те сања тај те љуби
А ти о том појма немаш.
Неки живе близу ал' далеко,
Као камен не могу се маћи
И кад се за руке држе стално
У мраку се не могу пронаћи,
И кад се за руке држе стално
У мраку се не могу дотаћи.
Ко те има тај те нема,
Ко те нема тај те сања,
Ко те сања тај те љуби
А ти о том појма немаш.
Дотакну се линије живота,
Две судбине као једна трају
Ил' се дирну ил' се не додирну
Ал' једна за другу добро знају,
Ил' се дирну ил' се не додирну
Ал једна за другу добро знају.
Ко те има тај те нема,
Ко те нема тај те сања,
Ко те сања тај те љуби
А ти о том појма немаш.
На крај села чађава механа
На крај села чађава механа,
из ње вири коса нечешљана,
нечешљана од силнога пића,
то је кућа сеоских младића.
Из кафане пијан ја излазим,
чудновате улице налазим,
лево десно нигде мога стана,
ој,улице и ти си пијана.
Гле месеца што се накривио,
на једно је око зажмурио,
а друго је сасвим затворио,
срам га било и он се напио.
Ко то лупа на мој прозор тако
зар ви момци не знате полако,
мој миленко лего је да спава,
од те лупе заболе га глава.
Кафана је моја судбина
Да ли си ми веровала, жено једина,
Да ли си ми веровала дал' си праштала
Кад сам теби долазио, мртав уморан.
Да ли си ми веровала да сам био сам.
Кафана је моја судбина,
Она ме је себи узела.
Кафана је моја истина,
Жељо једина.
Лутао сам годинама, срећу тражио,
Лутао сам годинама, док сам схватио.
Да на овом белом свету нема милости.
Да без тебе душо моја, нема радости.
Можеш ли ми опростити, жено једина,
Можеш ли ми опростити што си патила.
Што те суза на јастуку јутром будила.
Што те тама место мене, ноћу грлила.
Моја мала нема мане
Моја мала нема мане,
Нико нема тако лепе драгане.
Нема нема она никога,
Она воли само мене једнога.
Кад загрли кад пољуби,
У љубави сва се она изгуби.
Нема нема она никога,
Она воли само мене једнога.
Моја мала нема мане,
Нико нема тако лепе драгане.
Ако ми је мајка не да,
Украшћу је па нек' пукне од једа.
Нема нема она никога,
Она воли само мене једнога.
Моја мала нема мане,
Нико нема тако лепе драгане.
Не вреди плакати
Не вреди плакати залуд сузе лити,
Јер и ако плачеш не дај да се види.
Јер ни једном срцу неће лако бити,
Па не вреди ни због кога горке сузе лити.
Не вреди плакати каже песма стара,
И не вреди љубити са превише жара.
Сва писма твоја спалићу на свећу,
Јер да читам лажи не могу и нећу.