Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Како су кафане добијале имена

Како су кафане добијале имена

Првe бeoгрaдскe кaфaнe нoсилe су имeнa прeмa свojим гaздaмa или влaсницимa згрaдe у кojoj су oтвoрeнe. Других имeнa и нaзвaњa ниje билo, утврђуje Брaнислaв Нушић у свojoj хрoници o стeциштимa jaвнoг живoтa, дajући нajпoзнaтиje примeрe oнoг дoбa: Шишкa-Лaзинa, Кoлaрaц, Хaџи-Maксимoвa, Урoшeвa,...

комплетан текст

Литература

Кафане пишу историју

Кафане пишу историју

Оне су некада биле места где су се писале песме и налазила инспирација за њих, а водиле су се и озбиљне политичке дебате. Неретко, биле су концертни подијум и оперске куће, редакције најбољих новинара, адвокатске канцеларије, по потреби и народне скупштине... Кафане су, не без разлога, називали...

комплетан текст

Литература

Прва кафана у Европи отворена на Дорћолу

26.03.2012.
Прва кафана у Европи отворена на Дорћолу

Кафана Бајлонов кладенац

Историјске хронике говоре да је прва кафана на европском континенту отворена 1522. на Дорћолу. – Лав Троцки и Ерих фон Штрохајм у „Москви“.

Ко зна колико је пута у литратури, у мемоарима, у историографским и социолошким студијама изречена тврдња да су кафане срце и душа неког града.

Оде кафанама из света поезије, литературе и уметности, из подлистака дневних новина и мемоара, одавно су преточене у говор науке, историографских и социолошких студија, у радове чији аутори анализирају место града, јавног мњења и свакидашњег живота у развоју грађанског друштва.

Овај оријентални изум донели су са собом Турци, после оних крвавих дана 1521. када су освојили Бели град на Сави и Дунаву и пред овдашњим а онда и пред европским светом неповратно отворили врата за живот једне нарочите јавне установе.

Временом ће кафана постати само средиште друштвеног, економског, политичког и културног живота, место забаве и доколице, порока и страсти, јавних дебата, политичких и свакојаких других сплеткарења, ковања завереничких планова и стварања уметничких праваца, доушничких акција, небројених људских узлета и суноврата.

На непостојећој кафанској мапи Београда, ако судимо на основу многих извора, уз мало напора би се јасно могла оцртати различита кафанска сазвежђа, прво око Железничке станице, онда уз Немањину улицу, на Славији, на Чубури, на Зеленом венцу и Теразијама, на Дорћолу и Палилули, у Скадарлији или у данашњој Македонској улици.

Мало је кафана у Београду које нису биле на далеком гласу.

Код „Три сељака“ на Славији нудио се нарочити специјалитет – гурмански рестован кромпир са „јагњећином“, „Нови Београд“ на Чубури ушао је у легенду, комшијска „Херцеговина“ је увек била „кућа весеља“, а прави храм била је „Савиначка касина“ чији је власник био славни Властимир Павловић Царевац, иначе изванредан адвокат.

На путу ка Зеленом венцу пленио је „Босфор“, у коме се окупљало и лако женскиње, залазећи и у многе друге кафане, поготово у подрумски „Мали Оријент“.

А горе, на Теразијама, шепурила се кафана хотела „Москва“, којој је чак и члан Француске академије Емил Оман посветио поему „Москва, кућа-грдосија“. Седео је у тој кафани и Лав Троцки, а у њој су снимљене и главне сцене чувеног француског филма „Ултиматум“, са Ерихом фон Штрохајмом у главној улози.

Биће да нема скадарлијске кафане која није ушла у легенду, али је гостионица „Боем“, на ободу тог сазвежђа, као што и њен назив каже, куцала најдубљим ритмом боемства. Мада ни неизоставно састајалиште „Бајлонов кладенац“ није много заостајало.

„Нова влада“ носила је јасну поруку какве госте окупља, какве незадовољнике и шта они и њен власник, као „глас народа“ мисле о свакој власти и свакој текућој политици.

Упркос свему, чини се да у историји београдских кафана нема ни мање ни познатије кафане од кафане „Албанија“, због чијег су рушења 1938. организоване праве демонстрације. Није помогло.

Славне кафане из Поенкареове улице

У данашњој Македонској улици гроздиле су се кафане о којима се и данас испредају легенде, баш као и о њиховим гостима. У „Србији“ су се окупљали франкофили, такође играчи и навијачи фудбалског клуба СК Југославија, позоришни глумци и оперски певачи, чекајући да се у касне сате појави Бранислав Нушић. Прекопута је себе и друге увесељавало друштво „Суз“, чији је оснивач био славни Михаило Петровић Алас, а на углу Поенкареове и Дечанске, на месту данашњег Дома омладине, налазило се легендарно стециште уметника, песника, књижевника и новинара, кафана „Гинић“. Онда „Централ“, па славни „Коларац“ на увиру Пеонкареове у Позоришни трг.

Кафане „Млади Арапин“, „Муса Кесеџија“, „Две мегданџије“, „Шуматовац“, „Два побратима“, „Под липом“ и „Два бела голуба“, такође су биле у данашњој Македонској улици, у непосредној близини „Политике“. Дабоме да су многи новинари нашег листа неизоставно припадали том великом кафанском братству и да му припадају и данас.

апсолвирано 26.03.2012.

Линк ка извору образовања