Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
Pecenja ima, i to jagnjeceg. Ne znam da li ima i drugog...у Орач
Ja sam se iskreno odlicno provela u ovoj kafani sa...у Читаоница
Za pismene pise da 10 cevapa imaju 400 grama pa zato mora...у Стара Србија
Puno pozdrava iz Makedonije navijaca CKEMBARI BITOLAу Душанов конак
kam ga telefon od Martina. Kako da narucimo najbolje...у Казанџијско сокаче
Занимљивости
Кафана?
Кафана је турска тековина која подразумева место на којем се на комерцијалан начин послуживала кафа. Само кафа!!! То што “Crazy Serbs” под кафом подразумевају разне пратеће садржаје је сасвим друга ствар.
Литература
Кафана „кумовала” имену Чукарице
Чукарица је добила име по кафани која се налазила на простору данашње шећеране. Држао ју је у другој половини 19. века човек чији је надимак био Стојко Чукар. По њему су је звали Чукарева кафана, била је веома популарна и у њу су свраћали путници и из правца Обреновца, али и данашње...
Литература
Кад кафића нигде било није
Крагујевачке кафане су у 19. веку биле стециште друштвеног живота, где су се играле позоришне представе, покретале новине, формирали књижевни кружоци и где се политички агитовало. Старе кафане, тачније њихова имена, својеврсни су оријентир у простору, али и у времену и историји сваког града. Крагујевац у томе није изузетак, напротив. Зна се да је у време турске владавине постојало пет ханова и два караван-сараја, а 1815. устаници су кумовали „Кнежевој кафани“ која слови као...
апсолвирано 02.09.2008.
Кафана најважнија институција у Срба
„Грађанска касина“ била је место где је основана берза. Српски добровољци пријављивали су се за Сремски фронт у „Златном коњу“, а у „Коларцу“ је био организован први сајам књига. Рођена сестра чувеног Бајлонија, кожарског радника, Чехиња удата у Србији, када је брат хтео да пође у Америку, посаветовала га је да му нема боље Америке од Србије. Бајлони је послушао своју сестру, дошао у Београд, отворио пивару и испоставило се да је савет био више него...
апсолвирано 19.03.2009.
Кафана „Поред пута“
Кафана се налазила на спрату куће и до ње се долазило уз седамнаест басамака, од клесаног камена, рукохват или гелендер, како неки више воле да га зову, биле су плаво обојене металне цеви на којима су били ушрафљени на стругу обрађени облици две вазе. Тешка старинска врата, двокрилна, плаво офарбана, са неким полулуком у горњем делу стакла, отаварала су се уз шкрипу. Улазак у кафану оставља посебан утисак. Под је од букових дасака премазаних некад давно прерадјеним уљем да би се спречио...
апсолвирано 19.03.2009.
„?“
„Кафане су наша најстабилнија индустријска грана која је издржала санкције, хипер-инфлацију, претње томахавк демократије и распиривање новог светског поретка. Шта год да се деси у земљи и свету, нас човек ће филозофски седети у препуној кафани уз флашу пива или часу вина и дискутовати како се страшне ствари дешавају данас.“ Написала: Снежана Ћосић Кафана „Знак питања“, налази се у једној од најстаријих кућа у Београду коју је 1823. године сазидао трговац Наум...
апсолвирано 23.04.2009.
Кафана „Албанија“
Кафана „Албанија“ је заједно са сатом који се налазио испред, деценијама била центар окупљања градских боема и пролазника. Неугледна кућа, која је представљала ругло, била је, како је описивао Бранислав Нушић „Елдорадо свих њених закупаца“. Кафана „Албанија“ је доносила велики профит, а у њој су се окупљали различити слојеви друштва, од чиновника до уличних чистача. Након њеног рушења, 1936. године, опевана је и уз почасти испраћена у историју, а у аманет...
апсолвирано 19.03.2009.
Нишки боем
АВДА ЗЕКИЋ, чувени нишки боем и пијанац, рођен почетком тридесетих година двадесетог века у Нишу, у насељу Чаир. По занимању је био молер, али је често знао да запостави тај посао због кафанчења. Иако је волео да много времена проводи у кафани и пије са сваким ко би био вољан да му то пиће и плати, није био класичан биртијаш какве данас можете стално срести у нишким кафанама. Авда Зекић је био увек елегантно обучен, и лети и зими носио је сако и кошуљу, говорио је углавном старонишки,...
апсолвирано 03.07.2008.
Кафански живот у Нишу
Кафа! На! – говорила би мајка стављајући кафу за трежњење пред мог пијаног оца, који је управо стигао из кафане, где мистериозно није попио ниједну кафу. То ме увек чудило, јер као дете нисам схватао да се нешто зове управо по томе чега нема: Дом здравља је пун болесних, Министарство одбране планира ратове, на Бироу за запошљавање нико није добио посао, а у Кућама љубави упражњава се само голи секс... одећа би могла да призове непожељну романтику. Тако је било и са кафаном, у којој...
апсолвирано 15.08.2008.
Кафане и пекаре Ужица
Једноставније речено - замислимо градове, варошице, па и најзабаченија села без кафана. Град, велики или мали, без кафана је као човек без непца пред пуним столом ђаконија. Урбани џин или патуљак без осећаја мириса и укуса лишен способности да осети арому живота. Чак и они који ретко залазе у кафане, они који нису љубитељи добре капљице, киселог купуса и цревца на жару, нити ноћобдијања до ситних сати, не би могли без кафане. О супротном табору који са кафаном леже и устаје, излишно је и...
апсолвирано 27.05.2008.
Знаменитости Ниша
Пре него се одлучите да банчите по нишким кафанама требало би да се упознате детаљније са знаменитостима које град нуди.
апсолвирано 26.05.2008.
Шљивовица.нет
Упознавање са у свету јако познатим српским производима, воћним ракијама.
апсолвирано 24.05.2008.