Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
Pecenja ima, i to jagnjeceg. Ne znam da li ima i drugog...у Орач
Ja sam se iskreno odlicno provela u ovoj kafani sa...у Читаоница
Za pismene pise da 10 cevapa imaju 400 grama pa zato mora...у Стара Србија
Puno pozdrava iz Makedonije navijaca CKEMBARI BITOLAу Душанов конак
kam ga telefon od Martina. Kako da narucimo najbolje...у Казанџијско сокаче
Занимљивости
Угоститељске радње у Нишу и Нишкој Бањи 1939 године
ХОТЕЛИ СА РЕСТОРАНИМА: Аранђел С. Митић, Оријент, Вождова 1 Браћа З. Стојиљковић - Милан и Коста, Парк хотел, Краљице Марије 2а Таса А. Илић, Руски цар, Обреновићева 43 ГОСТИОНИЦЕ: Александар Т. Бранковић, Бранковић, Београдска 33 Александар Ивановић, Савска 1а. Ангела Истенич,...
Литература
Кафански живот у Нишу
Кафа! На! – говорила би мајка стављајући кафу за трежњење пред мог пијаног оца, који је управо стигао из кафане, где мистериозно није попио ниједну кафу. То ме увек чудило, јер као дете нисам схватао да се нешто зове управо по томе чега нема: Дом здравља је пун болесних, Министарство...
Литература
Прва пешчана плажа у Београду добила име по кафани
Једном давно, пре осамдесетак година, када је река Сава још била бистра, а са леве, новобеоградске стране био је песак и ништа више, некако је било природно да баш ту освану плаже. На делу између Бранковог и Старог савског моста никла је плажа „Ница“, где је спас од великих врућина налазило на стотине Београђана и њихових гостију. (/slika2) Шепурење Све је почело када су Данци тридесетих година прошлог века, преко Црног мора и Дунава, у град стигли бродом...
апсолвирано 25.01.2012.
Кафански родослов
Док су неки дан пред Нову годину седели у кафани „Она, а не нека друга” близу Гардоша, Рале Струњача упита Мирка Главоношца како му је недавно рођени син. – Мали ко змај! – рече Мирко. – Нит плаче, нит спава, само очима шара около до јутра. Ноћобдија, на тату! Него, не знамо како да му дамо име. Проходаће неословљен… – Немој да си песимиста – тешио га је Рале. – Можда вам падне на памет само од себе. Знаш ли, рецимо, како...
апсолвирано 17.01.2012.
Кафана „кумовала” имену Чукарице
Чукарица је добила име по кафани која се налазила на простору данашње шећеране. Држао ју је у другој половини 19. века човек чији је надимак био Стојко Чукар. По њему су је звали Чукарева кафана, била је веома популарна и у њу су свраћали путници и из правца Обреновца, али и данашње Ибарске магистрале.
апсолвирано 29.12.2011.
Бујановачке кафане
Један од наших, очигледно верних читалаца и посвећених кафанских писаца, нам је послао примерак књиге која обрађује тему Бујановачких кафана кроз историју. Да ли има човека који макар једном није био у кафани? Да нешто попије, поједе, слуша музику, да се дружи, да се забавља, да заврши неки посао, да му прође време док чека за неки документ код државних органа, док очекује неко превозно средство, да се окрепи у паузама у току путовања. Многи знани и незнани љубитељи кафане,...
апсолвирано 09.09.2011.
Шприцер и гемишт
Шта је старије, кока или јаје, како се прави шприцер - прво вино или вода, каква је разлика између шприцера и гемишта.
апсолвирано 29.04.2011.
Кухиња с југа: Нишки крај, гастро рај
Пикантно и укусно - тако би у најкраћим цртама описали кухињу јужне Србије. За вас смо издвојили 4 аутентична рецепта која морате да пробате.
апсолвирано 14.03.2011.
Какав је квалитет ракије на тржишту
Истраживање Генералног инспектората Министарства пољопривреде и Националне организације потрошача Србије показало је да, упркос натписима на декларацијама, готово половина испитаних узорака ракијe на нашем тржишту није воћног порекла. Шта је ракија Из Закона о ракији: ракија је алкохолно пиће произведено дестилацијом ферментисаног кљука, матичног сока, комине или пикеа воћа, грожђа, јестивих шумских плодова и других сировина пољопривредног порекла са минималним садржајем етанола...
апсолвирано 25.11.2010.
Кафане пишу историју
Оне су некада биле места где су се писале песме и налазила инспирација за њих, а водиле су се и озбиљне политичке дебате. Неретко, биле су концертни подијум и оперске куће, редакције најбољих новинара, адвокатске канцеларије, по потреби и народне скупштине... Кафане су, не без разлога, називали и „универзитетима живота“. Као некада, оне и данас имају важно место на друштвеној мапи Београда. Промо - Текст: Ана Туцовић Фото: Ана Костић Извор: магазин „Casaviva“...
апсолвирано 03.12.2009.
Последње боемско уточиште у Београду
„Знак питања“ је за многе уметнике сам живот. Михајловић, који преко тридесет година представља њен живи инвентар, тврди да сликари у тој кафани причају о уметности, размењују искуства, склапају послове, организују изложбе, и да им у њеној измаглици најчешће долази стваралачка инспирација. Почев од студентског избегавања досадних предавања, до пензионерских дана, „Знак питања“ представља живот многих великих ликовних уметника Београда. Једно време, почетком...
апсолвирано 23.04.2009.
Дефиниција појма „кафана“
Случајно смо набасали на ову дефиницију појма „кафана“ и некако нисмо могли а да је не поставимо у ову секцију. Традиционална задужбина у Срба, место доброг провода и још боље ракије, место где људи уђу не познајући никога а изађу са четири кума.
апсолвирано 23.04.2009.