Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
Pecenja ima, i to jagnjeceg. Ne znam da li ima i drugog...у Орач
Ja sam se iskreno odlicno provela u ovoj kafani sa...у Читаоница
Za pismene pise da 10 cevapa imaju 400 grama pa zato mora...у Стара Србија
Puno pozdrava iz Makedonije navijaca CKEMBARI BITOLAу Душанов конак
kam ga telefon od Martina. Kako da narucimo najbolje...у Казанџијско сокаче
Занимљивости
Бермудски троугао
„Бермудски троугао“ у Београду, кога су чиниле кафане „Шуматовац“, „Под липом“ и „Грмеч“, добио је име по правом „бермудском троуглу“, јер се у њему на по неколико дана губио траг новинарима и писцима. Стари боеми, који су овом труглу и...
Литература
Последње боемско уточиште у Београду
„Знак питања“ је за многе уметнике сам живот. Михајловић, који преко тридесет година представља њен живи инвентар, тврди да сликари у тој кафани причају о уметности, размењују искуства, склапају послове, организују изложбе, и да им у њеној измаглици најчешће долази стваралачка...
Литература
Кафане пишу историју
Стари Београд, Задарска улица
Оне су некада биле места где су се писале песме и налазила инспирација за њих, а водиле су се и озбиљне политичке дебате. Неретко, биле су концертни подијум и оперске куће, редакције најбољих новинара, адвокатске канцеларије, по потреби и народне скупштине... Кафане су, не без разлога, називали и „универзитетима живота“. Као некада, оне и данас имају важно место на друштвеној мапи Београда.
Промо - Текст: Ана Туцовић
Фото: Ана Костић
Извор: магазин „Casaviva“
По белешкама путописаца и хроничара, већ средином 16. века Београд је постао један од знаменитих градова Европе, са врло развијеном трговином. Речју, интернационални град у којем је поред Срба и Турака, било и доста Грка, Дубровчана, Јевреја, Јермена... Овакав састав становништва је утицао и на то да су се управо у престоници укрштали и преплитали различите навике, обичаји, културе и религије.
„Не зна се ко је измислио кафане. Можда је и боље што је тако. Можда би у име захвалности припадале њему, а оне су заправо сазидане и припадају свим људима овога света. Зато и јесу део живота многих, највише оних који никада нису крили да им је кафана друга кућа“, каже у уводном делу књиге „Механе и кафане старог Београда“ аутор др Видоје Голубовић.
Историја каже да је у Београду, давне 1522. године била отворена прва кафана на Старом континенту. Према записима који су наведени у овој „својеврсној хроници“ кафанског живота у нас постоји податак да су је отворили Турци у згради на Дорћолу. У њој је служена само кафа. Ипак, највећи број гостионица и кафана у Београду своја врата отвара крајем 19. и почетком 20. века. Подаци говоре да је град на прелазу између два века на сваких 50 становника имао по једну кафану или гостионицу.
апсолвирано 03.12.2009.
