Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
tajna je vrh klopa je ludiloу Гурманова тајна
Bravooo za Gral!komentar dalje...suvisan!у Грал
stvarno vrh kafana! :)у Брка
Kafana je u ulici Ive Lole Ribara 7a. Jednosmerna ulica...у Вериге - Catеna Mundi
Sve je OK osim: NE RADE NEDELJOM?!у Грал
Занимљивости
Мастер кафане
Шаљиви професори одлучили да је „Мултимедијална трансцендентална кафанска сценографија у угоститељској пракси“ више него задовољавајући магистарски рад и уз иће и пиће кандидата прогласили магистром. Неподношљива кафанска сценографија, једног дана привукла је и једног пингвина,...
Литература
Кафански живот у Нишу
Кафа! На! – говорила би мајка стављајући кафу за трежњење пред мог пијаног оца, који је управо стигао из кафане, где мистериозно није попио ниједну кафу. То ме увек чудило, јер као дете нисам схватао да се нешто зове управо по томе чега нема: Дом здравља је пун болесних, Министарство...
Кафане пишу историју
Оне су некада биле места где су се писале песме и налазила инспирација за њих, а водиле су се и озбиљне политичке дебате. Неретко, биле су концертни подијум и оперске куће, редакције најбољих новинара, адвокатске канцеларије, по потреби и народне скупштине... Кафане су, не без разлога, називали и „универзитетима живота“. Као некада, оне и данас имају важно место на друштвеној мапи Београда.
Промо - Текст: Ана Туцовић
Фото: Ана Костић
Извор: магазин „Casaviva“
По белешкама путописаца и хроничара, већ средином 16. века Београд је постао један од знаменитих градова Европе, са врло развијеном трговином. Речју, интернационални град у којем је поред Срба и Турака, било и доста Грка, Дубровчана, Јевреја, Јермена... Овакав састав становништва је утицао и на то да су се управо у престоници укрштали и преплитали различите навике, обичаји, културе и религије.
„Не зна се ко је измислио кафане. Можда је и боље што је тако. Можда би у име захвалности припадале њему, а оне су заправо сазидане и припадају свим људима овога света. Зато и јесу део живота многих, највише оних који никада нису крили да им је кафана друга кућа“, каже у уводном делу књиге „Механе и кафане старог Београда“ аутор др Видоје Голубовић.
Историја каже да је у Београду, давне 1522. године била отворена прва кафана на Старом континенту. Према записима који су наведени у овој „својеврсној хроници“ кафанског живота у нас постоји податак да су је отворили Турци у згради на Дорћолу. У њој је служена само кафа. Ипак, највећи број гостионица и кафана у Београду своја врата отвара крајем 19. и почетком 20. века. Подаци говоре да је град на прелазу између два века на сваких 50 становника имао по једну кафану или гостионицу.
апсолвирано 03.12.2009.