Kafane i boemski život

Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

Pecenja ima, i to jagnjeceg. Ne znam da li ima i drugog...у Орач

Ja sam se iskreno odlicno provela u ovoj kafani sa...у Читаоница

Za pismene pise da 10 cevapa imaju 400 grama pa zato mora...у Стара Србија

Puno pozdrava iz Makedonije navijaca CKEMBARI BITOLAу Душанов конак

kam ga telefon od Martina. Kako da narucimo najbolje...у Казанџијско сокаче

Занимљивости

Бранићемо је до последње капљице

Бранићемо је до последње капљице

Најенергичније, свом снагом испијача алкохола и безалкохола, протестујемо против против претварања наше драге друге куће „Под липом“ у грчку пиљарницу. Ноторна је чињеница да нам храна не треба кад конзумирамо алкохол. Даље руке пиљарске од „Липе“... тврдо вас уверавамо...

комплетан текст

Литература

Кафана „кумовала” имену Чукарице

Чукарица је добила име по кафани која се налазила на простору данашње шећеране. Држао ју је у другој половини 19. века човек чији је надимак био Стојко Чукар. По њему су је звали Чукарева кафана, била је веома популарна и у њу су свраћали путници и из правца Обреновца, али и данашње...

комплетан текст

Занимљивости

Етно кућа „Беков“ – код газда Перче

Једи и пиј колико можеш, плати – ако хоћеш

ПИРОТ - Кафана „Беков“ у селу Смиловци крај Димитровграда не престаје да изненађује путнике намернике.

То је кафана без ценовника, без фрижидера и савремених „скаламерија“, кафана у којој се плаћа искључиво по сопственој процени.

Платио рачун или не, газда кафане Петар Беков, ће сваког госта испратити речима „Хвала дођите нам опет“(!?).

На идеју да отвори оригинални етно ресторан без ценовника, власник Петар Беков, иначе по занимању варилац, досетио се када је после 32 године тешког рада остао без посла у једној од врањских фабрика.

- Када сам остао без посла и вратио се у Смиловце одлучио сам да стару и оронулу кућу претворим у етно ресторан. Пара за скуп инвентар нисам имао, а ресторан сам желео да уредим у духу старих времена. У околним селима сам скупљао стару грнчарију, људи су ми давали старе колске точкове, посуде, народне ношње, традиционалне алатке и оруђа из ових крајева. Мештанима се свидело како све изгледа па су и сами почели да ми доносе предмете са етно обележјима, објашњава Беков и додаје: - Волим људе и добро друштво. Тако сам и дошао на идеју да све буде без ценовника, па колико ко плати. Нити ћу ја бити богатији нити они сиромашнији.

За последње две године кроз његову кафану прошло је много путника из целе земље, а било је гостију и из Аустрије, Холандије, Немачке....

Сви са неверицом прихватају да ценовника нема и често плате и много више него што су појели и попили.

Уз старине, преслице, троношце, грнчарију и народне ношње ентеријер кафане красе и слике Јосипа Броза, тробојка са петокраком, штафета за Маршала....

Беков каже да у његовој кући нема места за политичке говоре и разговоре, али је остао југоносталгичар.

Жали за прохујалим временима велике Југославије, када је могао да иде где је хтео, а сада не може ни до Димитровграда.

Сада наставља са уређењем куће и на спрату припрема музеј. Каже да није наишао на разумевање локалних власти, али се нада помоћи, како би оживели опустели крај око Смиловца.

Кафана без ценовника је за сада препуна гостију...

(Извор: Наше новине, 11. јун. 2007.)

П.С. Били смо у посети газда Перчи тако да можете да очекујете и фотке ускоро ;)

Ево и фотографија!