Kafane i boemski život

Последњи коментари

Занимљивости

Кафана?

Кафана је турска тековина која подразумева место на којем се на комерцијалан начин послуживала кафа. Само кафа!!! То што “Crazy Serbs” под кафом подразумевају разне пратеће садржаје је сасвим друга ствар.

комплетан текст

Литература

Шљивовица.нет

Упознавање са у свету јако познатим српским производима, воћним ракијама.

комплетан текст

Етно кућа „Беков“ – код газда Перче

27.07.2009.

Једи и пиј колико можеш, плати – ако хоћеш

ПИРОТ - Кафана „Беков“ у селу Смиловци крај Димитровграда не престаје да изненађује путнике намернике.

То је кафана без ценовника, без фрижидера и савремених „скаламерија“, кафана у којој се плаћа искључиво по сопственој процени.

Платио рачун или не, газда кафане Петар Беков, ће сваког госта испратити речима „Хвала дођите нам опет“(!?).

На идеју да отвори оригинални етно ресторан без ценовника, власник Петар Беков, иначе по занимању варилац, досетио се када је после 32 године тешког рада остао без посла у једној од врањских фабрика.

- Када сам остао без посла и вратио се у Смиловце одлучио сам да стару и оронулу кућу претворим у етно ресторан. Пара за скуп инвентар нисам имао, а ресторан сам желео да уредим у духу старих времена. У околним селима сам скупљао стару грнчарију, људи су ми давали старе колске точкове, посуде, народне ношње, традиционалне алатке и оруђа из ових крајева. Мештанима се свидело како све изгледа па су и сами почели да ми доносе предмете са етно обележјима, објашњава Беков и додаје: - Волим људе и добро друштво. Тако сам и дошао на идеју да све буде без ценовника, па колико ко плати. Нити ћу ја бити богатији нити они сиромашнији.

За последње две године кроз његову кафану прошло је много путника из целе земље, а било је гостију и из Аустрије, Холандије, Немачке....

Сви са неверицом прихватају да ценовника нема и често плате и много више него што су појели и попили.

Уз старине, преслице, троношце, грнчарију и народне ношње ентеријер кафане красе и слике Јосипа Броза, тробојка са петокраком, штафета за Маршала....

Беков каже да у његовој кући нема места за политичке говоре и разговоре, али је остао југоносталгичар.

Жали за прохујалим временима велике Југославије, када је могао да иде где је хтео, а сада не може ни до Димитровграда.

Сада наставља са уређењем куће и на спрату припрема музеј. Каже да није наишао на разумевање локалних власти, али се нада помоћи, како би оживели опустели крај око Смиловца.

Кафана без ценовника је за сада препуна гостију...

(Извор: Наше новине, 11. јун. 2007.)

П.С. Били смо у посети газда Перчи тако да можете да очекујете и фотке ускоро ;)

Ево и фотографија!

Угоститељске радње у Нишу и Нишкој Бањи 1939 године

26.07.2009.

ХОТЕЛИ СА РЕСТОРАНИМА:

Аранђел С. Митић, Оријент, Вождова 1
Браћа З. Стојиљковић - Милан и Коста, Парк хотел, Краљице Марије 2а
Таса А. Илић, Руски цар, Обреновићева 43

ГОСТИОНИЦЕ:

Александар Т. Бранковић, Бранковић, Београдска 33
Александар Ивановић, Савска 1а.
Ангела Истенич, Словенија, Дубровачка 7
Александар С. Кузмановић, Солун, Обилићев венац 1
Алекса Мерковић, Велика касина ,Трг краља Милана 13
Анка Мандић, Америка, Ристићева 46
Алојз Мајцек, Караџић, Кочићева 2
Антанасије Стојановић, Бедем, Скерлићева 13
Александар Тасић, Мали Париз, Ристићева 64
Благоје Богдааовић Жупа, Душанова 15
Борислав А. Вуковић, Борча, Призренска 23
Богосав В.Динкћ, Хреља Крилатица, Знепољска 34
Бошко Митровић Балкан, Лешјанинова 4
Бранко Ст. Митић, Слога, Обилићев венац 83
Благоје Ристић, Три грозда, Вождова 58
Боривоје Т. Стефановић, Таковски грм, Вождова 78
Владимир Вучковић, Еснаф, Обреновићева 8
Васа С. Јовановић, Вардар, Ристићева 1
Владимир Јовановић, Кајмакчалан, Ново Пазарска 14
Вучко Митровић, Галија, Пашићева 35
Бојислав Ј. Николић, Код Француза, Београдска 42
Војислав Ј. Павловић, Два Црногорца, Обилићев венац 48
Војислав Т. Пешић, Официрски дом, Мелентијева 28
Ванђел Томић, Независна Србија, Хилендарска 27
Вучко М. Тричковић, Приморје, Пашићева 27
Глигорије Јоцић, Железничар, Дубровачка 2
Голуб Д. Ристић – Јовановић, Дубровник, Јевремова 24
Димитрије Алексић, Синђелић, Трг краља Милана 10
Душан С. Арсић, Крушевац, Трг краља Милана 6
Драгутин Живић, Крагујевац, Обилићев венац 100
Драгомир Јовановић – Муре, Црни Вучко, Душанова 72
Драгољуб Костић, Шапчанин, Пашићева 50
Длмитрије Ђ. Митић, Зелени венац, Пашићева 50
Добривоје Николић, Палилулска станица, Цара Константина 37
Драга уд. П. Стојановић, Кнез Село, Кастриотова 5
Драгутин Т. Стојановић, Катакомба, Франше Д-Епереа 6
Драгослав Станковић, Гостивар, Ново Пазарска 23
Димитрије Стојановић, Корзо, Вождова 26
Добривоје Стојановић Ранђеловић, Заплањски срез, Душанова 76
Душан С. Тасић, Бар, Стевана Сремца 1
Душан Ј. Филиповић, Каменица, Лешјанинова 11
Ђорђе М. Јовановић, Код Ђоке, Трг краља Милана 26
Ђорђе Миладиновић, Баштован, Обилићев венац 89
Ђорђе Митровић, Моравски срез, Београдска 31
Ђорђе В. Мијалковић, Цариград, Трг краља Милана 13
Ђорђе Станковић, Два џамбаса, Сточни трг 2
Ђорђе Николић, Милош Обилић, Трг краља Александра 15
Живко М. Михаиловић, Паун, Првовенчаног Краља 52
Живојин Раденковић, Баџина, Дубровачка 1
Живојин Ђ. Стојановкћ, Неготин, Пантелејска 21
Звездан Ј. Миљковић, Цар Лазар, Пашићева 51а
Загорка Т. Милојевић, Лужнички срез, Душанова 74
Здравко Поповић, Рашино, Душанова 37
Илија Ицић, Славија, Првовенчаног Краља 10
Илија Игњатовић, Пасипољска задруга, Војводе Путника 8
Јован М. Јеремић, Скендербег, Јадранска 1
Јеврем С. Митић, Морава, Обилићев венац 50
Јордан М. Митић, Пиљарска касина, Трг кнеза Милоша 6
Јеленко Николић, Златан плуг, Обилићев венац 15
Јован Хаџи Нешић, Централ, Франше Д-Епереа 2
Јован Трајковић, Њујорк, Трг краља Милана 8
Коста и Душан Живковић, Маргер, Обреновићева 130
Крста Ј. Игић, Страхинић Бан, Пашићева 28
Коста Ј. Лекић, Студена, Знепољска 43
Крста П. Нешић, Пролеће, Лешјанинова 56
Крста М. Стојановић, Кичево, Југовићева 40
Карекин Уди, Јерменин, Косанчићева 5
Коста Цветковић, Бристол, Призренска 7
Лазар Т. Ринчвћ, Нови Пазар, Ново Пазарска 2
Љубомир Попић, Попић, Синђелићев трг 9
Љубомир Цветконић, Победа, Призренска 5
Милан А. Бранковић, Сврљиг, Пантелејска 48
Михаило Живковић, Малча, Првовенчаног Краља 56
Милутин Љ. Зојић, Код Мике, Поцерска 2
Милорад С. Лазић, Пивница Лазић, Обилићев венац 20
Миливоје Митић, Стара Србија, Трг кнеза Милоша 3
Михаило Митић, Мајдан, Високог Стевана 7
Милева уд. Д. Стојановић, Битољ Обилићев венац 38
Милутин Стојановић, Попова, Цара Констаитина 79
Милутин К. Цветковић, Тетово, Ристићева 28
Марија М. Шурдиловић, Трговачка касина, Обреновићева 420
Николета Д. Вулић, Југославија, Београдска 53
Никола Јовановић, Македонија, Душанова 5
Петар М. Живковић, Дунђерче, Обилићев венац 4
Прока Живковић, Палас, Трг краља Милана 44
Петар Јанковић, Прва задруга, Ристићева 46
Пејча Тасковић, Ћеле Кула, Знепољска 20
Петар С. Цветковић, Код Перице, Јадранска 25
Раде Арацки, Атина, Призренска 24
Риста Балтезаревић, Добрич, Југ Богданова 5
Радич Љ. Вучковић, Монопол, Краљевића Марка 46
Пауна М. Ђорђевић, Грачаница, Заепољска 54
Радосав Ж. Радосављевић, Пецарски, Трг краља Милана 12
Радмила уд. В. Стојиљковић, Нови Ниш, Војводе Путника 38
Светозар Анђеловић, Палилула, Цара Константина 70
Стеван С. Ђорђевић, Уједињење, Пашићева 47
Светислав М. Здравковић, Златан бор, Вождова 84а
Спасоје Р. Јовановић, Два јелена, Пашићева 27
Синиша Јанковић, Москва, Цара Константина 32
Серафим Милић, Београд, Обилићев венац 73
Светолик М. Митић, Београдмалска, Београдска 2
Станимир М. Николић, Курсула, Знепољска 40
Светозар Ј. Петровић, Књажевац, Вождова 30
Станоје Рашић, Виник, Пантелејска 44
Светислав Стојановић, Сточни Трг, Дубровачка 48
Трифун Јанковић, Матејевац, Душанова 13
Тома Ристић, Гркиња, Знепољска 44
Тодор Рашић, Надежда, Пантелејска 34
Христо Илић, Венеција, Вождова 56
Харалампије Костић, Златан топ, Хилендарска 24
Шевкет Ш. Алијевић, Нови шор, Душанова 400

КАФАНЕ:

Александар К. Митић, Шуман, Трг краља Милана 44
Душаи Ж. Јовановић, Занатски дом, Пријездина 4
Јован Игић, Ослобођење Ниша, Кастриотова 2 69
Лазар Стојанчић, Карловац, Ристићева 40
Милош П. Антић, Шумадија, Трг краља Александра 40
Миодраг Данић, Лондон, Косовска 42
Светозар Јанковић, Лесковац, Царице Милице 48

БИФЕИ:

Драго Крижај, Обреновићева 73
Матија Видановић, Колосеум, Обреновићева 2
Милан К. Митић-Цревар, Призрекска 45

НАРОДНЕ КУХИЊЕ:

Александар Цане Исаковић, Цара Константииа 58
Аритон Д. Серафимовић, Призренска 23
Витомир Вељковић, Обилићев венац 63
Воја Кара-Николић, Ристићева 47
Војислав Несторовић, Призренска 47
Ђорђе Серафимовић, Трг краља Аиександра 58
Јаћим Богојевић, Обилићев венац 80
Коста Апостоловић, Трг краља Милана 24
Лазар Крстић, Призренска 45
Мита Манасијевић, Ристићева 57
Матрона Троцки, Страхинића Бана 2
Мирко Радовић, Дубровачка 15
Ннкола Најдановић, Обреновићева 68 44 Раде Апостоловић, Ристићева 55
Ружа Г. Радовић, Београдска 27
Соломон Сава Исаиловић, Рисгићева 65
Спасоје Манасијевић, Војводе Путника 14
Стојан Станковић, Вождова 72
Тодор Јовановић, Вождова 6
Таса Мишић, Призренска 43

КРЧМЕ (МЕХАНЕ):

Аранђел Т. Ивковић, Пашићева 48
Александар В. Николић, Душанова 122
Александар Филиповпћ, Цара Николе II 27
Боривоје Д. Коцић, Лешјанинова 17
Бранко Р. Лазић, Његошева 22
Витомир Вељковић-Шпаја, Ристићева 59
Владимир Љ. Ђурђевић, Ваздушна бања, Његошева 22
Владимир Митић, Цара Николе II 1
Димитрије И. Гирић, Цара Николе 11 17
Даринка Ст. Николић, Два тежака, Београдска 55
Даринка А. Николић, Апеловац
Димитрије С. Овчаревић, Џокеј, Ново Пазарска 19
Ђорђе Д. Иброачић, Сремац, Ново Пазарска 6
Ђорђе Петроаић, Душанова 47 а
Здравко Јанковић, Пилот, Љубљанска 29
Илија Перлић, Бирчанин, Београдска 85
Јелашничка виноградарска задруга, Пашићева 67
Јелена Пенчић, Лешјанинова 28
Јеленко Р. Стојановић, Београдска 4
Лазар Голубовић, Првовенчаног Краља 20
Јосиф Ђорђевић, Пашићева 26
Лепосава Ж. Пешић, Лешјанинова 63 а
Милан Богдановић, Стрезова 2
Милунка Димић, Железнички радник, Шумадиска 3
Милутин Маринковић, Брђанка, Војводе Путника 32
Милан Цветановић, Ђурђевски уранак, Зетска 41
Павле Голубовић, Обилићев венац 59
Риста Видановић, Вождова 36
Ранђел Д. Гоцић, Малчанин, Ново Пазарска 26
Сибин Анђелковнћ, Обилићев венац 108
Светислав Гавриловић, Рудничка 22
Сретен Николић, Обилићев венац 106
Светислав Полексија Страхинић, Ристићева 51
Сићевачка виноградарска задруга, Вождова 21
Сићевачка виноградарска задруга, Београдска 15
Станоје Стојановић, Пашићева 49
Светислав Сибиноаић, Синђелићев трг 29
Фрања Вендил, Златна круна, Пашићева 28
Тасић В. Драгиња, Ново Пазарска 8
Таса Мишић, Призренска 43

УГОСТИТЕЉСКЕ ПОСЛАСТИЧАРНИЦЕ:

Радомир Димитријевић, Швајцарија, Душанова 2
Стеван Стевановић, Липа, Лешјанинова 3
Теофило Михаиловић, Обреновићева 13
Угљеша Динић, Трг краља Милана 22

ЗДРАВЉАЦИ:

Душан А. Јанковић, Вождова 50
Милутин Бајић, Обреновићева 61
Петар В. Нику, Вождова 2

УГОСТИТЕЉСКЕ РАДЊЕ У НИШКОЈ БАЊИ 1939

ХОТЕЛИ:

Моравска бановина, Бановински хотел, Бана Несторовића 50

ХОТЕЛИ и РЕСТОРАНИ:

Вука В. Цветановић, Топола, Краља Петра 4
Миливоје П. Миленковић, Миленковић, Кнез Михаилова 1
Милисав С. Антић, Ђока Јовановић, Бана Несторовића 1

КОНАЧИШТА (СВРАТИШТА):

Јела Т. X. Манојловић, Хаџија, Краља Петра 3
Јован Мајер, Бела лађа, Бана Несторовића 30
Младен Стефановић, Топлица, Булевар 3
Панајот Деља, Деља, Бана Несторовића 44

IV. ГОСТИОНИЦЕ:

Вера Б. Ристић, Зељакова, Војводе Степе 1
Димитрије Киталовић, Кнез Михаилова 19
Јаков Ј. Јовановић, Турман, Кнез Михаилова 21
Павле Д. Срећковић, Код Тоше, Хајдук Вељкова 7
Славко Димитријевић, Белкик, Хајдук Вељкова 2

ПАНСИОНИ:

Душан П. Манојловић, Први пансион, Бана Несторовића 36

КРЧМЕ (МЕХАНЕ):

Гаврило Р. Митић, Тринаест топола

ПОСЛАСТИЧАРНИЦЕ:

Љубомир С. Николић
Радомир Огњановић

ЗДРАВЉАЦИ:

Јован Кадић, Бана Несторовића 50

Стара Паланка, мало село а гомила кафана

05.04.2009.

Стара Паланка, село са 20ак домова и исто толико становника има 5 кафана!!! Оно што је још занимљивије је да све кафане подједнако добро раде, како зими тако и лети. Најстарија кафана у Старој Паланци је кафана „Код Ђеле“ отворена 80их година прошлог века.

Иначе, село се налази на око 100км од Београда у Јужном Банату и представља последње место где су обе обале Дунава српске.

комплетан текст

Занимљив рекорд из 1961. године

15.10.2008.

Испијањем 235.819 литара пива, 60.217l вина, 36.352l ракије и 26.143l осталих жестоких пића, са оним што је продато у четири винска подрума и прехрамбеним продавницама далеке 1961. године, на пиће је потрошено 230 милиона динара, колико је коштала градња зграде Народног одбора општине на осам спратова - наводи у својој књизи „Никшић занимљивости“ публициста Максим Вујачић. У то време највећа и најлепша зграда у Никшићу са 32 стана и пет пословних простора у приземљу коштала је 160 милиона динара.

комплетан текст

Како је Нишки боем Авда Зекић Спасао Тита

15.09.2008.

У граду у коме су Бата Живојиновић, Борис Дворник, Радмила Савићевић, Ђорђе Вукотић и многи други студирали глуму или се остваривали све у шеснаест на сцени нишког Народног позоришта (Мира Ступица, Радмила Савићевић, Еуген Вебер који је био и управник позоришта) - дакле, у таквом граду је зезање било нешто најнормалније. На степеницама народног позоришта врло често је седео Авда Зекић, по старински Циганин а по новоме Ром, чувени '' Шпански глумац'' који је за шачицу семенки или цигарете које су му давали гимназијалци побегли из оближње гимназије причао своје ''догодовштине'' из рата:

- Кажем ја на Титу у ту Шпанију - ти си фин ћовек, господин, шешир носиш - шта ћеш бе ти у рат? Пусти нас јунаци да ратујемо а ти си води политику, не мож' ћовек за све да буде...

Причао је Авда највеће измишљотине које су се чуле у Нишу, често би га слушао и дежурни полицајац ''прашинар'' који је интервенисао када би Авда почео да помиње имена тадашњих југословенских политичара (како су јурили жене или слично):

-ААААвдоооо!!
И Авда је мењао тему.

Волео је Авда да попије, а како је био молер тако су му зидови остајали полуокречени. Једном тако кречио па се запио, досадило му да ради па кренуо кући.Каже газдарици:

- Газдарице, дај паре па да си идем.
- Чекај да видим прво шта си урадио.

Уђе газдарица, погледа а горња линија, она уз таван крива као морски таласи.
Завапи жена:

- Шта је ово, Авдо?
- ТО? Ништа, газдарице. Направи мало промају, кад се осуши ће буде право ко стрела.

комплетан текст

Бранићемо је до последње капљице

02.09.2008.

Најенергичније, свом снагом испијача алкохола и безалкохола, протестујемо против против претварања наше драге друге куће „Под липом“ у грчку пиљарницу. Ноторна је чињеница да нам храна не треба кад конзумирамо алкохол. Даље руке пиљарске од „Липе“... тврдо вас уверавамо да ћемо је бранити до последње капље, кажу у свом прогласу боеми који упућују протест „свима којих се то тиче“.

Седео сам у кафани у Бечу на столицама старим 138 година. Долазе студенти у фраковима да прославе дипломски, а оне столице климаве, шкрипе... док ови наши одмах убаце месингане столице и столове, а оставе колски точак и суве паприке на зиду! Многих старих боемских кафана више нема. Тамо где је некад била кафана „Бохињ“ сада је неки бутик или ципеларница. У „Српској кафани“ налазе се ципеле чувених гостију изливене у бронзи - две Зорана Радмиловића и једна Алије Алигрудића (друга је у „Брионима“ јер је тамо проводио други део дана). Сад су их макли испод стола где су њих двојица седели под сто крај улаза - да не сметају муштеријама, жали се Љуба, новинар, песник и боем.

Некада су кафане биле средиште живота београдске боемије. Увек спремни на ујдурме, а и добро поднапити, боеми су организовали трке бува на гитари, хранили фрак супом, а једном је Брана Петровић убедио неку жену да се струја добија од човечје рибице.

Неко је рекао да су кафане слика друштва, као библиотеке. Касних 80-тих у београдске кафане улазе шверцери, српске „војводе“ и опасни типови. Нестаје оне романтичарске, домаћинске атмосфере у којој се пило на црту и песмом плаћао рачун. Све ове године разориле су друштво, али и српску боемију.

Испред „Липе“ пролазници читају боемски проглас. Студент Ненад из Младеновца коментарише:
- Шта би било кад би све затворили, и отворили „Мекдоналдсе“. Можемо онда и државу да затворимо!

комплетан текст

Мастер кафане

02.09.2008.

Шаљиви професори одлучили да је „Мултимедијална трансцендентална кафанска сценографија у угоститељској пракси“ више него задовољавајући магистарски рад и уз иће и пиће кандидата прогласили магистром.

Неподношљива кафанска сценографија, једног дана привукла је и једног пингвина, који је наручио дупли виски са ледом. Када је требало да плати, и када је чуо колико то кошта упитао је келнера. „Да ли овде навраћају пингвини“. „Не, ви сте први“, одговорио му је келнер. „Сада знајте да вас више неће посетити док год виски буде оволико коштао“, запретио му је пингвин.

Један пијанац који је прислушкивао разговор прокоментарисао је да није истина да нису долазили пингвини, једино што су били бели, а не црни као овај - једна је од кратких прича из првог кафанског магистарског рада.

Једном су у кафану „?“ свратили Ромео и Јулија, пили вино црвено као крв и гледали се чежњиво. С обзиром на то да је трагедија забрањена, вино је било без отрова, тако да су тог лета ишли на море, наравно грчко. Јулија је остала у другом стању - пише кафански магистар.

„Представе“ почињу ујутро, кад се подигне завеса, то јест кад сване, а завршавају се када то гости, то јест глумци пожеле - тад пада завеса, то јест мрак више пута - каже у раду Добриловић.

комплетан текст

Кафана као спас

27.08.2008.

Јанку Веселиновићу, како пише Голубовић у „Механама и кафанама старог Београда“, а како је сам Веселиновић поверио пријатељима једне вечери у „Три шешира“ кафана је спасла живот.

Једне кишне вечери, трула греда, која је држала кров над песниковим креветом, срушила се на постељу. Песник је прошао не повређен јер се ова незгода збила пре поноћи, док је он боравио у Скадарлији.

Иначе Јанко Веселиновић је био књижевник, помоћник уредника листа Српске новине, коректор Државне штампарије, драматург Народног позоришта, покретач и уредник листа „ Звезда”, уредник листова „Побратим“ и „ Дневни лист“. Приповедач, романсијер, драмски писац.

комплетан текст

Бермудски троугао

25.06.2008.

„Бермудски троугао“ у Београду, кога су чиниле кафане „Шуматовац“, „Под липом“ и „Грмеч“, добио је име по правом „бермудском троуглу“, јер се у њему на по неколико дана губио траг новинарима и писцима. Стари боеми, који су овом труглу и дали име пре неких 50ак година (око 1960.), веома добро памте ове кафане и увек их се са сетом сећају.

Од кафана које су некада чиниле „бермудски троугао“ донекле је сачуван идентитет једино „Грмеча“ док су „Шуматовац“ и „Под липом“ изгубили „душу“ у борби за опстанак и претворени су у ресторане који окупљају потпуно другачије госте.