Специјалитети

Претрага сајта

Последњи коментари

Pecenja ima, i to jagnjeceg. Ne znam da li ima i drugog...у Орач

Ja sam se iskreno odlicno provela u ovoj kafani sa...у Читаоница

Za pismene pise da 10 cevapa imaju 400 grama pa zato mora...у Стара Србија

Puno pozdrava iz Makedonije navijaca CKEMBARI BITOLAу Душанов конак

kam ga telefon od Martina. Kako da narucimo najbolje...у Казанџијско сокаче

Занимљивости

Бели шприцер, Пут вина, и Сокаче љубави

Када уђете у „Баћицу” прво вас дочека сокак Бели шприцер, па Пут вина, а онда наиђете на Сокаче љубави. У њима можете да нађете комшију, а неко, богами, и своју залуталу жену. Дешава се. Бивало је да по неколико њих залута овим сокацима. Него мужеви се плаше да их траже –...

комплетан текст

Литература

Кафански родослов

Док су неки дан пред Нову годину седели у кафани „Она, а не нека друга” близу Гардоша, Рале Струњача упита Мирка Главоношца како му је недавно рођени син. – Мали ко змај! – рече Мирко. – Нит плаче, нит спава, само очима шара около до јутра. Ноћобдија, на...

комплетан текст

Кафанске приче

Историјска кафана „Маргер“

Кафана Маргер сликана 1953. године. Стециште уметника и интелектуалаца

Из нишког листа „Ревија“ тридесетих година прошлог века

Мало их је у Нишу који не знају за ову историску кафану Маргер. Ту је покојни Стеван Сремац, писац „Ивкове славе“ и „Зоне Замфирове“, увек свраћао и по цео дан, када нема часова у гимназији, био и прибављао материјал за своја књижевна дела.

Ова кафана, на први поглед није нешто нарочито, већ то је зграда старинског кроја, која се састоји из приземља и спрата. Она је од слабог материјала. Налази се на тргу Краљице Наталије, у близини Саборне цркве на једном углу. Ту обично свраћају људи на кафу после службе у цркви. А ту је било и збориште старих Нишлија. Ту је свраћао: пок. Мита Коцић, Антоглиски, трговац, ту Михаило Хаџи Нешић, звани Жабота, ту Гаврило Смиљанкић, Бојаџићи, Ђока Јанковић, дугогодишњи Нишки кмет, Ђорће Прша, такође дугогодишњи кмет, Миле Вачић, трговац и кмет и многи други виђени трговци што се зову еснафлије. А међу њима и покојни Коле Рашић, војвода, који својим шалама и разним вицевима оживи кафану.

Сви они доћу на кафу, чашицу ракије и вина и тако разговарају о трговини и животу. А кад доће бата Коле, како су га много онда звали онда настаје мало живље.

И сада, у њој је увек мирно. Увек види се по какав још стари Нишлија и пензионер па пију кафу или чај и играју или домине или карте у по једно пиће. А по нешто се тихо разговара о прошлости. Песме и вике никад. А шале има.

Кафана је чиста, а газда јавашлија. Он се много не секира. Пазар није богзна какав али је он задовољан. Задовољан јер су људи сви озбиљни и виђени и не праве ларму. Попију по коју чашицу вина, ракије или кафу па иду.

За време турско звала се Газина и у њој радио неки Ђока звани Маргер, зато се и кафана и дан данас зове „Маргер“. После је ту кафану купио покојни и чувени попа Пера Икономовић, а његови наследници продали су је браћи Живковића, који се зову „Чуриши“, јер су много чурили (пушили). И сад они раде у овој кафани.

Пред кафаном је био један велики багрем, који је посађен био још пре 50 година и правио је дебелу ладовину те је милина било лети седети пред кафаном нарочито кад се уморни враћају са гробља. Сад је из корена извађен по нарећењу општинске власти.

Кад год прођемо поред ове кафане увек нам изађе слика покојног Сремца како седи поред прозора, посматра старе Нишлије и слуша како говоре. И све то после имитирао. На основу тога посматрања и имитирања и написао је о животу старих нишлија. Хвала му! - Да није њега било, не би се ништа знало о животу старих Нишлија. Он је овековечио. Он је највише свраћао у ову кафану Маргер и у кафану некадашњу звану „Босна“ у улици Кастриотовој спроћу куће Јове Смука кога је он лепо описао у Ивковој слави.

Нишлије, да би се колико толико одужили покојном Сремцу по предлогу г. Драгише Цветковића, министра, начинили су бисту и она ће бити намештена испред народног позоришта на Синђелићевом тргу.