Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Кафана?

Кафана је турска тековина која подразумева место на којем се на комерцијалан начин послуживала кафа. Само кафа!!! То што “Crazy Serbs” под кафом подразумевају разне пратеће садржаје је сасвим друга ствар.

комплетан текст

Литература

Кафана „Албанија“

Кафана „Албанија“

Кафана „Албанија“ је заједно са сатом који се налазио испред, деценијама била центар окупљања градских боема и пролазника. Неугледна кућа, која је представљала ругло, била је, како је описивао Бранислав Нушић „Елдорадо свих њених закупаца“. Кафана „Албанија“...

комплетан текст

Кафанске приче

Нојева барка – Кафане у Кладову (I део)

06.02.2012.
Кладово

Преузето са www.skyscrapercity.com

Први у низу текстова о кафанској историји Кладова.

Становништву  „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење  гостионица.

Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.

У колонији Ulpia Traiana Ratiariа, подунавска Бугарска,  налазиле су се, уз познати друм, постаје за одмор и прихват путника, са карактеристикама гостионица.

Такав податак не постоји за потез Трајанов мост код Кладова, али чињеница да баш одатле потиче најстарији  овдашњи  приказ винове лозе на мермерном рељефу са митском сценом Пентејевог лудила изазваног чаробним напитком, указују да је и на том локалитету могло бити гостионица.

Становништву  „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење  гостионица.

Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.

Жене у кафанској историји Кладова

Царица Јелена Цариградска

Јелена Цариградска

Неке жене чије се порекло или део живота везују за крчме имале су значајну улогу у историји римског царства.

Хришћанска светица Јелена, мајка цара Константина, рођеног у Наисусу, супруга Констанција Хлора, била је крчмарева кћер.

Њихови опоненти су чак тврдили да је „девојка била једна од узгредних лагодности које је нудила крчма њенога оца, те да је редовно, уз незнатну новчану надокнаду, стајала на располагању посетиоцима. Тек касније, када је њен син преузео власт, постала је најобожаванија жена у царству“.

Још очитије везе са таквим амбијентом фрагменти  су биографије легендарне царице Теодоре, могло би се рећи савладарке последњег правог римског цара, некадашњег Трачанина Петра Саватија-Јустинијана Првог.
 

Ранко Јаковљевић

Извор Кафански живот у Кладову 1666 - 2011

апсолвирано 06.02.2012.