Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Ракија од парадајза, диње и кивија
Поред шљивовице, јабуковаче и лозе за коју су му грожђе доносили из Македоније, Жика Живић из села Добротин у централном Косову пекао је у мањим количинима ракије и од парадајза и диња, а сада и од кивија. Око свих тих ракија сложни су и Срби и Албанци - купују их и једни и други. Диња, како...
Литература
Кафане пишу историју
Оне су некада биле места где су се писале песме и налазила инспирација за њих, а водиле су се и озбиљне политичке дебате. Неретко, биле су концертни подијум и оперске куће, редакције најбољих новинара, адвокатске канцеларије, по потреби и народне скупштине... Кафане су, не без разлога, називали...
Кафанске приче
У кафани „Липа” Исидор Бајић компоновао „Српкињу”
Фото: Р. Хаџић
Добила је име по великој липи која се налази у дворишту, али и зато што је ово дрво код Словена симбол среће. На овом месту могли су се срести знаменити људи нашег града.
Нови Сад је одувек био познат по кафанама, добром звуку тамбурице, друштву и опуштеном стилу живота. Током година, поготво у последњих двадесет, култ кафане је пред најездом разних кафића и ресторана брзе хране, готово у потпуности нестао.
Једна од ретких, која са кратким прекидима ради већ 130 година, јесте кафана „Код Липе”, или на немачком „Зур Линде”, како су је некад звали. Добила је име по великој липи која се налази у дворишту, али и зато што је ово дрво код Словена симбол среће
На овом месту могли су се срести знаменити људи нашег града, писци, лекари, адвокати, али и обичан свет који је долазио на чашу квалитетног чешког пива.
Историчар Илија Комненовић наводи да је зграда у којој се налази „Липа” грађена од 1878. до 1880. године и да је припадала породици Нешковић, док је 1890. доњи спрат издат чеху Јожеф Оберингу, у чијем је власништву кафана и доживела свој процват.
Из Чешке је допремано пиво „Бадвајзер”, а било је то и једино место у граду где се служило црно пиво, које је тада било много скупље од обичног.
У „Липу” су свраћале многе познате личности, углавном либералне политичке опције, као што су Лаза Костић, Урош Предић, Антоније Тона Хаџић и Исидор Бајић, који је за столом написао и стихове чувених песми „Јесен стиже, дуњо моја” и „Српкињу”.
Прича се да су Лазу Костића сваки дан спопадали, такозвани, песници који су му давали своје песме на процену.
Остала је упамћена Костићева изрека „Свака строфа, катастрофа”, коју је изговорио када га је један песник питао шта мисли о његовом раду.
Овај ресторан је био једино место на које су могле долазити и градске даме - каже Комненовић.
Још један од људи који су оставили неизбрисив траг у Новом Саду је и директор са најдужим стажом у данашњој Гимназији „Јован Јовановић Змај” Васа Пушибрк, који је 39 година, колико је био на челу школе, сваки дан долазио у „Липу”.
Он је са професорима и другим интелектуалцима сваки дан долазио да пије, увек за истим столом, који је касније добио име професорски сто и који и дан данас стоји тамо.
За 70. рођендан Пушибрка, тадашњи газда Сава Поповић Голубица је специјално за ову прилику наручио посебну криглу из Карлових Вари, на којој је писало на латинском „Друштво за столом код Липе” и „Боље је подригивати, него плаћено пиће на столу оставити” - каже историчар.
Комненовић на крају подсећа да у овом ресторану никада није дошло до туче, иако је било жустрог расправљања и да данас таква мирна места која одишу историјом више цене људи из других земаља, него сами Новосађани.
Г. Четник
Извор Дневник
апсолвирано 21.12.2011.
