Специјалитети

Претрага сајта

Последњи коментари

AMFORA na zalost ne radi vise.U toku je renoviranje i...у Амфора

Stvarno je mrak. Nakon onakve klope zaboravili smo čak i...у Мрак

Stvarno je mrrrrraaaaaak. Ne znaš kaj je bolje jelo ili...у Мрак

Која је то пита у темпу? Ја бих да купим за себе.у Брка

Svaka cast ljudi. Kafana vam je predobra, veoma prijatan...у Кафана Стари амбар

Мађарска, која тренутно председава Европском унијом, осмислила је оригиналан начин да задиви званичнике ЕУ током посете тој земљи, тако што је председнички салон међународног аеродрома „Франц Лист“ у Будимпешти опремила „ракијоматом“. Тај уређај притиском на дугме...

комплетан текст

Литература

Бујановачке кафане

Један од наших, очигледно верних читалаца и посвећених кафанских писаца, нам је послао примерак књиге која обрађује тему Бујановачких кафана кроз историју. Да ли има човека који макар једном није био у кафани? Да нешто попије, поједе, слуша музику, да се дружи, да се забавља, да заврши...

комплетан текст

Кафанске приче

Кафанска балада

26.08.2011.

Кафанска балада

У једном од оних турских сокака, са калдрмом која и трезног човека тера да тетура, стоји кафана.

Црна рупа у животима генерација иза нас, и свакако моје место немира. Шупа заправо, која чучи у сваком од нас, али се само 2 врсте људи и ћуди одваже да њена врата отворе. Ја лично, по речима ближњих, припадам једној врсти тих "кафанских свираца", иако себе никада нисам уврстио било где.

Раније сам се пропет на прсте као млади петао борио против генерализација нас "кафанских", и чврсто стајао испред "институције", али године на мојим раменима слежу, и истина већ одавно добија битке.

Замрзнуте слике и замрзнута лица не говоре више од очегледног, као у стрипу. Мутно, златножуто светло, пригушено димом вам се увлачи под кожу, и само један одлазак остаје на вама као жиг. На столу лимена пиксла и по нека рупа у карираном столњаку, једини начин да неки остану запамћени.

Свако од нас има свој сто и увек седи сам. Друштво му прави чашица са којом немо разговара, и док је испија осећа да и она испија њега, сваким цугом све брже.

И тај први, горки трзај „љуте“ од кога на тренутак не можете ни да размишљате јер вам ум трне.

За неке је то порок, а за друге једини начин да мирно склопе очи и не чују ратове и буре.

У свакој кафани су најтежа јутра и вечери. Јутром долазе локални доколичари, а ноћу они који тешко прегурају ноћ. Ови јутарњи нам свакако кваре просек, али од њих кафана живи, не од наших песама и писанија.

Ноћу кафана дише другачијим уздасима, тешко и у грчу. Врло се ретко може чути ишта више од предратног радија.

У тој тишини и друштву се бистре неке мисли, и путеви често бивају проходнији, некако се чак и лакше носе.

Тако отуђен заправо могу да будем свој, са својим тешким мислима.