Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
Pecenja ima, i to jagnjeceg. Ne znam da li ima i drugog...у Орач
Ja sam se iskreno odlicno provela u ovoj kafani sa...у Читаоница
Za pismene pise da 10 cevapa imaju 400 grama pa zato mora...у Стара Србија
Puno pozdrava iz Makedonije navijaca CKEMBARI BITOLAу Душанов конак
kam ga telefon od Martina. Kako da narucimo najbolje...у Казанџијско сокаче
Занимљивости
Бермудски троугао
„Бермудски троугао“ у Београду, кога су чиниле кафане „Шуматовац“, „Под липом“ и „Грмеч“, добио је име по правом „бермудском троуглу“, јер се у њему на по неколико дана губио траг новинарима и писцима. Стари боеми, који су овом труглу и...
Литература
Последње боемско уточиште у Београду
„Знак питања“ је за многе уметнике сам живот. Михајловић, који преко тридесет година представља њен живи инвентар, тврди да сликари у тој кафани причају о уметности, размењују искуства, склапају послове, организују изложбе, и да им у њеној измаглици најчешће долази стваралачка...
Литература
Последње боемско уточиште у Београду
Бранислав Макеш и Веља Михајловић
„Знак питања“ је за многе уметнике сам живот. Михајловић, који преко тридесет година представља њен живи инвентар, тврди да сликари у тој кафани причају о уметности, размењују искуства, склапају послове, организују изложбе, и да им у њеној измаглици најчешће долази стваралачка инспирација.
Почев од студентског избегавања досадних предавања, до пензионерских дана, „Знак питања“ представља живот многих великих ликовних уметника Београда. Једно време, почетком седамдесетих, кафана је чак и функционисала као галерија.
„Није у питању само кафана и нека боемштина, једноставно мислим да овакав споменик културе не сме да буде у приватним рукама. Овај објекат, који је старији од Конака кнегиње Љубице или Манакове куће, не сме да се остави на милост и немилост некоме ко би могао да направи глупост.
Ако ништа друго, да унесе апарат за кока-колу! Ја сам већ један лично избацио! На зиду где је постављен стоји написано да, док сам ја жив, персонал неће унети тај апарат унутра. Они се служе њим, али не смеју да га унесу унутра да не вређа госте, него им стоји негде у дворишту“, објашњава Михајловић.
---
Он сматра да је право решење пребацивање кафане као споменика културе у својину Етнографског или Музеја града Београда који би га онда чували у садашњем облику и давали под закуп некоме као кафану. „Једна од најстаријих кућа у граду и најстарија кафана мора да преживи као кафана овог типа. Боље и да тавори, да буде потпуно запуштена, него да постане неко снобовско место“, долива вино у чашу Михајловић.
Након полусатне дигресије у славу вина, Михајловић подиже поглед и показује гусле које стоје обешене на зиду. „То је овде оставио владика Амфилохије. Поред сликара и многи садашњи епископи, монаси, и попови су овде проводили време. Њихова школа је била преко пута, а и они су као сав нормалан свет често бежали са часова у кафану“ објашњава Михајловић и додаје да преко ове кафане сад познаје скоро све епископе СПЦ млађе од шездесет година.
Долази нова тура пића, а конобарица додаје Макешу вотку уз извињење да немају више чаша, па мора да му доспе у досадашњу. „Ма сахранићу вам ову кафану без чаша“, покушава да направи љутиту гримасу Макеш. Конобарица се слатко осмехну и, уз опаску: „Немате ви такву душу“, доли му вотку. Уз пуне чаше, прича о судбини Знака питања се наставља.
апсолвирано 23.04.2009.
