Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Како су кафане добијале имена

Како су кафане добијале имена

Првe бeoгрaдскe кaфaнe нoсилe су имeнa прeмa свojим гaздaмa или влaсницимa згрaдe у кojoj су oтвoрeнe. Других имeнa и нaзвaњa ниje билo, утврђуje Брaнислaв Нушић у свojoj хрoници o стeциштимa jaвнoг живoтa, дajући нajпoзнaтиje примeрe oнoг дoбa: Шишкa-Лaзинa, Кoлaрaц, Хaџи-Maксимoвa, Урoшeвa,...

комплетан текст

Литература

Кафана „кумовала” имену Чукарице

Чукарица је добила име по кафани која се налазила на простору данашње шећеране. Држао ју је у другој половини 19. века човек чији је надимак био Стојко Чукар. По њему су је звали Чукарева кафана, била је веома популарна и у њу су свраћали путници и из правца Обреновца, али и данашње...

комплетан текст

Кафанске приче

страна 1 од 2 >  иди на страну 

Vrhovna komanda za boeme i noćobdije

18.12.2017.
карирани столњак

Kako li se desi, da prvi put, njeno veličanstvo kafana otvori svoje grotlo i iz njega kuljaju mlazovi bezgraničnih emocija koji obuhvate čitavo telo potencijalne žrtve, i u svojim nedrima žrtvu zadrže sve dok ne ostavi ovozemaljski život?

комплетан текст

Анегдоте о српским писцима

14.05.2012.
Тин Ујевић

По повратку из кафана, Данило Јокановић је својој жени препричавао догодовштине о српским писцима, а она је све то бележила. Тако су од заборава сачуване ове анегдоте.

комплетан текст

Кaфaнa „Oрaч“

11.04.2012.
Кaфaнa „Oрaч“ или „Код орaча“

У Пaлилули, нeкaдaшњeм прeдгрaђу Бeoгрaдa кoje je oбилoвaлo ћoр-сoкaцимa, призeмним кућeрцимa нa чиjим сe крoвoвимa бaшкaрилa „чувaркућa“, сa прoстрaним двoриштимa зaсaђeним кукурузимa и рaзним вoћeм, пoстojaлe су нeкaдa нeкoликo пoзнaтих кaфaнa у кoje су нaврaћaли књижeвници, прoфeсoри, глумци и нoвинaри.

комплетан текст

Ходочашће у свесвеједност

22.02.2012.
Момо Капор

Зашто пијем?

Пре свега за мене пиће није навика, већ свакодневна свечаност!

комплетан текст

Нојева барка – Кафане у Кладову (I део)

06.02.2012.
Кладово

Први у низу текстова о кафанској историји Кладова.

Становништву  „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење  гостионица.

Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.

комплетан текст

Кафанска говорница

16.01.2012.
Кафанска говорница

Чим би Голе Цревце, Ивко Пихтија и Ђора Шкембић прозборили, кафана „Лепи изглед” преобразила би се у велико уво које упија сваку реч. Kao и кишног дана пре петнаестак година, када је трио четрдесетогодишњака из комшилука евоцирао догодовштине од претходне ноћи. „Лепи изглед” jе постао амфитеатар боемског факултета. „Декани” су зборили. – Тол’ко сам се синоћ напио – поче Голе – да ме конобар избацио. Пођох кући, кад...

комплетан текст

У кафани „Липа” Исидор Бајић компоновао „Српкињу”

21.12.2011.
Кафана Липа

Добила је име по великој липи која се налази у дворишту, али и зато што је ово дрво код Словена симбол среће. На овом месту могли су се срести знаменити људи нашег града.

комплетан текст

Ведри и суморни дани „Нишке Атине“

20.11.2011.
kafana Atina

Занимљива и весело-тужна прича о познатом и популарном угоститељском објекту

комплетан текст

Кафанска балада

25.08.2011.
Кафанска балада

У једном од оних турских сокака, са калдрмом која и трезног човека тера да тетура, стоји кафана. Црна рупа у животима генерација иза нас, и свакако моје место немира. Шупа заправо, која чучи у сваком од нас, али се само 2 врсте људи и ћуди одваже да њена врата отворе. Ја лично, по речима ближњих, припадам једној врсти тих "кафанских свираца", иако себе никада нисам уврстио било где. Раније сам се пропет на прсте као млади петао борио против генерализација нас...

комплетан текст

Уздаси за бећаром

24.11.2010.
Стеван Сремац

За професором нишке гимназије уздисале нишке убавице. Стеван Сремац је у већем делу свог живота био боем. Веома лако и добро успевао је да усклади професуру и боемију, па му је кафана служила као место за одмор, али и као богати извор за почетак рада на неком од књижевних дела.

комплетан текст

страна 1 од 2 >  иди на страну