Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Висoкa пoлитикa уз чaшу рaкиje

Висoкa пoлитикa уз чaшу рaкиje

„И зaр тo дoбa штo прeд нaшим oчимa изумирe и, зaр ту прoшлoст кoja сe прeд нaшим oчимa бришe, ниje дужaн крoничaр дa зaбeлeжи тe дa му, зa пoзниja пoкoлeњa, зa истoриjу нaшeгa jaвнoгa живoтa, oстaнe трaгa?“ Овaкo je Брaнислaв Нушић, чувeни кoмeдиoгрaф и joш чувeниjи бoeм...

комплетан текст

Литература

Бујановачке кафане

Бујановачке кафане

Један од наших, очигледно верних читалаца и посвећених кафанских писаца, нам је послао примерак књиге која обрађује тему Бујановачких кафана кроз историју. Да ли има човека који макар једном није био у кафани? Да нешто попије, поједе, слуша музику, да се дружи, да се забавља, да заврши...

комплетан текст

Кафанске приче

< страна 2 од 2  иди на страну 

Нишке кафане као стецишта јавног и културног живота

03.12.2009.
sremac

У ранијим временима кафане су биле стецишта трговинских размена: многи су уговори и трампе ту извршене, у њиховим старинским и мемљивим собичцима. У новије време, али још под Турцима, у нишким кафанама, поглавито код „ Маргера “ – основаног још 1722 - склапане су завере противу турског режима. Одмах по ослобођењу Ниша 1877. кафане постају стецишта јавног и културног живота у Нишу, уколико га је тада било. Они који су чинили такве „кружоке“ дабоме да нису...

комплетан текст

Историјска кафана „Маргер“

10.07.2009.
kafana

Из нишког листа „Ревија“ тридесетих година прошлог века Мало их је у Нишу који не знају за ову историску кафану Маргер. Ту је покојни Стеван Сремац , писац „Ивкове славе“ и „Зоне Замфирове“, увек свраћао и по цео дан, када нема часова у гимназији, био и прибављао материјал за своја књижевна дела. Ова кафана, на први поглед није нешто нарочито, већ то је зграда старинског кроја, која се састоји из приземља и спрата. Она је од слабог материјала....

комплетан текст

Седељке и дружења нишких књижевника и боема у „Градском хотелу“

05.07.2009.
niski boemi

Омиљено и најчешће место окупљања нишких књижевника, културних радника и боема педесетих година прошлог века био је ресторан „Градског хотела“. После фајронта, ишло се на качамак код Милке и Ђоке Стаменковића. У кафани се родила и идеја о оснивању књижевног часописа „Гледишта“.

комплетан текст

< страна 2 од 2  иди на страну