Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Ракијомат

Мађарска, која тренутно председава Европском унијом, осмислила је оригиналан начин да задиви званичнике ЕУ током посете тој земљи, тако што је председнички салон међународног аеродрома „Франц Лист“ у Будимпешти опремила „ракијоматом“. Тај уређај притиском на дугме...

комплетан текст

Литература

Фићок - дефиниција

Фићок - дефиниција

Од миља га још зову фраклић, чокањ, полић... Чаробан суд који на жалост има дно. У њега је Соса, из чисте обести на усуту ракију, гурнула паука. А Лала га неко време гледао, па му каже: Скупи ноге, са' ћеш путовати!

комплетан текст

Кафанске приче

Нишке кафане као стецишта јавног и културног живота

03.12.2009.
sremac

Стеван Сремац

У ранијим временима кафане су биле стецишта трговинских размена: многи су уговори и трампе ту извршене, у њиховим старинским и мемљивим собичцима.

У новије време, али још под Турцима, у нишким кафанама, поглавито код „Маргера“ – основаног још 1722 - склапане су завере противу турског режима.

Одмах по ослобођењу Ниша 1877. кафане постају стецишта јавног и културног живота у Нишу, уколико га је тада било. Они који су чинили такве „кружоке“ дабоме да нису били Нишевљани него „Пречани“ или Шумадинци.

Јавни живот се испољио у првим политичким зборовима који су одржавани у кафанама; културни од тренутка када је основана нишка гимназија 1878, позориште „Синђелић“, од доласка врло познатих професора: Стевана Сремца, Спире Калика, Петра Петровића, Стевана Никшића-Лале и др. Сремац је био више година централна личност и описивач нишког живота; нздалеко су чувена његова дела из нишког живота: „Зона Замфирова“ и „Ивкова слава“, доцније драматизована. Сремчев сто био је код „Маргера“, код „Еснафа“ и у још неколико мањих кафана; веће кафане није волео.

У кафанама, тако срдачно и једноставно за столом, уз мезе и покоју чашицу ракије или вина, стваране су многе културне установе Ниша. У кафани је пала мисао о оснивању позоришта у староме „Кнез Михаилу“, где ће се, у дворишту, давати и прве претставе. Тако је створена и прва певачка дружина „Синђелић“, па „Корнелије“, па „Бранко“ и „Цар Константин“, касније. Али су тако стварана и разна друга друштва. Певачка дружина „Синђелић“ била је још и – стрељачка! Идеју за оснивање те дружине дао је пок Стеван Никшић-Лала, наставник цртања, карикатуриста „Тета лије Аустрије“, иначе Србин из „Прека“, пребегли аустриски официр. Доцније се стрелци издвоје од певача и организују своје стрељачко друштво, а певачи оснују позоришни одбор „Синђелић“. И скоро пуних 50 година нишко позориште носиће то велико историско име, док стрељачко друштво постоји и данас као врло активно и угледно у своме стрељачком савезу.

cele-kula

Ћеле кула

У једној од нишких кафана, код „Оријента“, пао је предлог да се око преосталих зидина Ћеле - Куле, у којима су узидане главе српских јунака изгинулих на Чегру, подигне спомен-капела, да би се овај тужни, грозни и у свету јединствени споменик свирепости сачувао за будућа поколења. У тим зидинама су главе Стевана Синђелића и његових јунака из трагичне 1809. (Чегарска купола је симбол под којим се држи VI конгрес југословенских угоститеља у Нишу).

cegar

Чегар

И ловачко друштво постало је у кафани. Ниш је био са ловцима увек изистински срећан. Ту је рођен, ту је живео и умро чувени нишки ловац Калча, кога је Сремац дивно описао, а Михаило Голубовић – први Нишевљанин који је написао књигу – заиста овековечио у познатим „Калчиним причама“. Ловачко удружење и данас постоји у просторијама „Старе Србије“.

У нишким кафанама су имали седишта и разни еснафи многих још напредних и многих већ угашених заната.

Данас у скоро свакој нишкој кафани постоји по које друштво или какав клуб. Сви су они активни у раду на културном унапређењу Ниша.

Као свуда, дакле, кафане су и у Нишу не само места за пијанке и теревенке, него и места за јавне зборове и договоре, и за организовање многе културне активности. У том погледу оне имају данас значајну улогу сакупљача народних маса и јавних трудбеника.

Александар С. Живанић

Извор Удружење угоститеља у Нишу, 1939.

апсолвирано 03.12.2009.