Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Старе кафане и боеми у Врању
Нa jугу je кaфaнa билa мeстo гдe чoвeк oдмaрa oд свeтa кojи je oстaвиo нa њeним врaтимa, гдe сe свaкoм oтвaрa душa и кaд му дoбрo идe и кaд je лoшe. Дoвoдили су чoчeкe из Скoпљa, мeтeрe, зурлaшe, из Maсурицe и Цигaнкe, чувeнe пo рaзблудним oчиjмa и врeлим тeлимa, зaписao je Бoрa...
Литература
Кафански родослов
Док су неки дан пред Нову годину седели у кафани „Она, а не нека друга” близу Гардоша, Рале Струњача упита Мирка Главоношца како му је недавно рођени син. – Мали ко змај! – рече Мирко. – Нит плаче, нит спава, само очима шара около до јутра. Ноћобдија, на...
Литература
Прва кафана у Европи отворена на Дорћолу
Историјске хронике говоре да је прва кафана на европском континенту отворена 1522. на Дорћолу. – Лав Троцки и Ерих фон Штрохајм у „Москви“. Ко зна колико је пута у литратури, у мемоарима, у историографским и социолошким студијама изречена тврдња да су кафане срце и душа неког града. Оде кафанама из света поезије, литературе и уметности, из подлистака дневних новина и мемоара, одавно су преточене у говор науке, историографских и социолошких студија, у радове чији...
апсолвирано 25.03.2012.
Лесковачки ћевапи
Ako nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi. Ćevapi su za ljudi. Od meljeno meso od plećku, od šiju na bika i od paflaku. Kad se ubavo izmesi, turi se na led, da prespie. Ujutro se izmelje još jed'n put. Kad meso odvugne - turi se na žar. Ćumur mora da je iz planinu. Domaćica da je ubava. Domaćin da ne e budala. Kad se toj udesi, ćevap san ripne na čoveka, u tanjir. Takvi ćevapi praviv se u Leskovac !
апсолвирано 08.08.2012.
1. мaj први пут у Србиjи прoслaвљeн у кaфaни
Гoдинe 1893. oдржaнa je првa првoмajскa прoслaвa у Србиjи. Toгa дaнa вeћ у oсaм сaти уjутру бeoгрaдскa кaфaнa „Рaдничкa кaсинa“ у Maкeдoнскoj улици билa je крцaтa људимa. Црвeнeлe су сe трaкe с пaрoлoм „Прoлeтeри свих зeмaљa, уjeдинитe сe!“ . Уз звукe „Maрсeљeзe“ прeд кaфaнoм сe пoстрojилa пoвoркa, гдe сe зa трeн oкa ствoриo густ шпaлир жaндaрмeриje. Oмeтeни прeтњaмa жaндaрмa сви учeсници су сe рaзишли, сeм сeдaмнaeстoрицe oбућaрa. Tих...
апсолвирано 04.05.2012.
Фићок - дефиниција
Од миља га још зову фраклић, чокањ, полић... Чаробан суд који на жалост има дно. У њега је Соса, из чисте обести на усуту ракију, гурнула паука. А Лала га неко време гледао, па му каже: Скупи ноге, са' ћеш путовати!
апсолвирано 02.04.2012.
Прва пешчана плажа у Београду добила име по кафани
Једном давно, пре осамдесетак година, када је река Сава још била бистра, а са леве, новобеоградске стране био је песак и ништа више, некако је било природно да баш ту освану плаже. На делу између Бранковог и Старог савског моста никла је плажа „Ница“, где је спас од великих врућина налазило на стотине Београђана и њихових гостију. (/slika2) Шепурење Све је почело када су Данци тридесетих година прошлог века, преко Црног мора и Дунава, у град стигли бродом...
апсолвирано 24.01.2012.
Кафански родослов
Док су неки дан пред Нову годину седели у кафани „Она, а не нека друга” близу Гардоша, Рале Струњача упита Мирка Главоношца како му је недавно рођени син. – Мали ко змај! – рече Мирко. – Нит плаче, нит спава, само очима шара около до јутра. Ноћобдија, на тату! Него, не знамо како да му дамо име. Проходаће неословљен… – Немој да си песимиста – тешио га је Рале. – Можда вам падне на памет само од себе. Знаш ли, рецимо, како...
апсолвирано 16.01.2012.
Кафана „кумовала” имену Чукарице
Чукарица је добила име по кафани која се налазила на простору данашње шећеране. Држао ју је у другој половини 19. века човек чији је надимак био Стојко Чукар. По њему су је звали Чукарева кафана, била је веома популарна и у њу су свраћали путници и из правца Обреновца, али и данашње Ибарске магистрале.
апсолвирано 28.12.2011.
Бујановачке кафане
Један од наших, очигледно верних читалаца и посвећених кафанских писаца, нам је послао примерак књиге која обрађује тему Бујановачких кафана кроз историју. Да ли има човека који макар једном није био у кафани? Да нешто попије, поједе, слуша музику, да се дружи, да се забавља, да заврши неки посао, да му прође време док чека за неки документ код државних органа, док очекује неко превозно средство, да се окрепи у паузама у току путовања. Многи знани и незнани љубитељи кафане,...
апсолвирано 08.09.2011.
Шприцер и гемишт
Шта је старије, кока или јаје, како се прави шприцер - прво вино или вода, каква је разлика између шприцера и гемишта.
апсолвирано 28.04.2011.
Кухиња с југа: Нишки крај, гастро рај
Пикантно и укусно - тако би у најкраћим цртама описали кухињу јужне Србије. За вас смо издвојили 4 аутентична рецепта која морате да пробате.
апсолвирано 14.03.2011.