Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Кафана - једна од ствари којих се не одричемо
Кaфaнa - Другa кућa вeликoм брojу Србa, прeтeжнo мушкoг пoлa. У њoj сe свe дeшaвa. Нaстajу и рушe сe Влaдe, бирajу сe министри, склaпajу вeлики пoслoви, слaви и тугуje, рaђajу и прeкидajу вeликe љубaви. Кoнoбaр вaжи зa чoвeкa с кojим су Срби oбaвeзнo у oдличним oднoсимa. Oн je кao...
Литература
Последње боемско уточиште у Београду
„Знак питања“ је за многе уметнике сам живот. Михајловић, који преко тридесет година представља њен живи инвентар, тврди да сликари у тој кафани причају о уметности, размењују искуства, склапају послове, организују изложбе, и да им у њеној измаглици најчешће долази стваралачка...
Литература
Кафане пишу историју
Стари Београд, Задарска улица
Оне су некада биле места где су се писале песме и налазила инспирација за њих, а водиле су се и озбиљне политичке дебате. Неретко, биле су концертни подијум и оперске куће, редакције најбољих новинара, адвокатске канцеларије, по потреби и народне скупштине... Кафане су, не без разлога, називали и „универзитетима живота“. Као некада, оне и данас имају важно место на друштвеној мапи Београда.
Промо - Текст: Ана Туцовић
Фото: Ана Костић
Извор: магазин „Casaviva“
По белешкама путописаца и хроничара, већ средином 16. века Београд је постао један од знаменитих градова Европе, са врло развијеном трговином. Речју, интернационални град у којем је поред Срба и Турака, било и доста Грка, Дубровчана, Јевреја, Јермена... Овакав састав становништва је утицао и на то да су се управо у престоници укрштали и преплитали различите навике, обичаји, културе и религије.
„Не зна се ко је измислио кафане. Можда је и боље што је тако. Можда би у име захвалности припадале њему, а оне су заправо сазидане и припадају свим људима овога света. Зато и јесу део живота многих, највише оних који никада нису крили да им је кафана друга кућа“, каже у уводном делу књиге „Механе и кафане старог Београда“ аутор др Видоје Голубовић.
Историја каже да је у Београду, давне 1522. године била отворена прва кафана на Старом континенту. Према записима који су наведени у овој „својеврсној хроници“ кафанског живота у нас постоји податак да су је отворили Турци у згради на Дорћолу. У њој је служена само кафа. Ипак, највећи број гостионица и кафана у Београду своја врата отвара крајем 19. и почетком 20. века. Подаци говоре да је град на прелазу између два века на сваких 50 становника имао по једну кафану или гостионицу.
апсолвирано 03.12.2009.