Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Бранићемо је до последње капљице

Бранићемо је до последње капљице

Најенергичније, свом снагом испијача алкохола и безалкохола, протестујемо против против претварања наше драге друге куће „Под липом“ у грчку пиљарницу. Ноторна је чињеница да нам храна не треба кад конзумирамо алкохол. Даље руке пиљарске од „Липе“... тврдо вас уверавамо...

комплетан текст

Литература

Кафане и пекаре Ужица

Једноставније речено - замислимо градове, варошице, па и најзабаченија села без кафана. Град, велики или мали, без кафана је као човек без непца пред пуним столом ђаконија. Урбани џин или патуљак без осећаја мириса и укуса лишен способности да осети арому живота. Чак и они који ретко залазе у...

комплетан текст

Литература

Кафане пишу историју

03.12.2009.
Кафане пишу историју

Стари Београд, Задарска улица

Оне су некада биле места где су се писале песме и налазила инспирација за њих, а водиле су се и озбиљне политичке дебате. Неретко, биле су концертни подијум и оперске куће, редакције најбољих новинара, адвокатске канцеларије, по потреби и народне скупштине... Кафане су, не без разлога, називали и „универзитетима живота“. Као некада, оне и данас имају важно место на друштвеној мапи Београда.

Промо - Текст: Ана Туцовић
Фото: Ана Костић
Извор: магазин „Casaviva“

По белешкама путописаца и хроничара, већ средином 16. века Београд је постао један од знаменитих градова Европе, са врло развијеном трговином. Речју, интернационални град у којем је поред Срба и Турака, било и доста Грка, Дубровчана, Јевреја, Јермена... Овакав састав становништва је утицао и на то да су се управо у престоници укрштали и преплитали различите навике, обичаји, културе и религије.

„Не зна се ко је измислио кафане. Можда је и боље што је тако. Можда би у име захвалности припадале њему, а оне су заправо сазидане и припадају свим људима овога света. Зато и јесу део живота многих, највише оних који никада нису крили да им је кафана друга кућа“, каже у уводном делу књиге „Механе и кафане старог Београда“ аутор др Видоје Голубовић.

Историја каже да је у Београду, давне 1522. године била отворена прва кафана на Старом континенту. Према записима који су наведени у овој „својеврсној хроници“ кафанског живота у нас постоји податак да су је отворили Турци у згради на Дорћолу. У њој је служена само кафа. Ипак, највећи број гостионица и кафана у Београду своја врата отвара крајем 19. и почетком 20. века. Подаци говоре да је град на прелазу између два века на сваких 50 становника имао по једну кафану или гостионицу.

 

апсолвирано 03.12.2009.

Линк ка извору образовања