Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Етно кућа „Геџо“ - Блаце
У Блацу, омаленој вароши на југу Србије, Слободан Миленковић Геџо (51), који се још пре 27 година у Словенији скућио и породицу стекао, недавно је отворио етно-ресторан, желећи, како каже, да бар тако одужи дуг крају из ког је потекао. Уз неизбежне трубе, игру, пиће и иће, отварању ресторана...
Литература
Кафана најважнија институција у Срба
„Грађанска касина“ била је место где је основана берза. Српски добровољци пријављивали су се за Сремски фронт у „Златном коњу“, а у „Коларцу“ је био организован први сајам књига. Рођена сестра чувеног Бајлонија, кожарског радника, Чехиња удата у Србији,...
Литература
Прва пешчана плажа у Београду добила име по кафани
Спој прошлости и садашњости на новобеоградској страни
Једном давно, пре осамдесетак година, када је река Сава још била бистра, а са леве, новобеоградске стране био је песак и ништа више, некако је било природно да баш ту освану плаже.
На делу између Бранковог и Старог савског моста никла је плажа „Ница“, где је спас од великих врућина налазило на стотине Београђана и њихових гостију.
Некадашњи изглед „Нице“
Шепурење
Све је почело када су Данци тридесетих година прошлог века, преко Црног мора и Дунава, у град стигли бродом „Ситхавен“ и започели насипање новог дела града. У то, нешто романтичније време, на месту данашњег ресторана „Ушће“, постојала је кафана „Ница“ по којој је и прва пешчана плажа у граду добила име.
Плажа је, иначе, имала љуљашке, рингишпил, као и кабине за пресвлачење. Момци су се тада у модерним купаћим костимима „тарзанкама” и „маратонкама" шепурили пред градским фрајлама, а дечаци су до мрака играли жмурке и шуге. Најхрабрији, упркос забранама, скакали су са тек изграђених делова моста право у реку.
Како су се мушкарци облачили :)
Мушке купаће гаћице закопчавале су се дугмићима, који су знали да изневере при изласку из воде, а Београђанке су се одлучивале за шарено штампано платно. Углавном су покривале већи део свог тела, а оне смелије у доњем делу купаћег имале су нешто налик сукњици.
апсолвирано 24.01.2012.
