Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Како је Нишки боем Авда Зекић Спасао Тита
У граду у коме су Бата Живојиновић, Борис Дворник, Радмила Савићевић, Ђорђе Вукотић и многи други студирали глуму или се остваривали све у шеснаест на сцени нишког Народног позоришта (Мира Ступица, Радмила Савићевић, Еуген Вебер који је био и управник позоришта) - дакле, у таквом граду је зезање...
Литература
Кафане и пекаре Ужица
Једноставније речено - замислимо градове, варошице, па и најзабаченија села без кафана. Град, велики или мали, без кафана је као човек без непца пред пуним столом ђаконија. Урбани џин или патуљак без осећаја мириса и укуса лишен способности да осети арому живота. Чак и они који ретко залазе у...
Кафанске приче
Нојева барка – Кафане у Кладову (I део)
Први у низу текстова о кафанској историји Кладова.
Становништву „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење гостионица.
Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.
У колонији Ulpia Traiana Ratiariа, подунавска Бугарска, налазиле су се, уз познати друм, постаје за одмор и прихват путника, са карактеристикама гостионица.
Такав податак не постоји за потез Трајанов мост код Кладова, али чињеница да баш одатле потиче најстарији овдашњи приказ винове лозе на мермерном рељефу са митском сценом Пентејевог лудила изазваног чаробним напитком, указују да је и на том локалитету могло бити гостионица.
Становништву „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење гостионица.
Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.
Жене у кафанској историји Кладова
Неке жене чије се порекло или део живота везују за крчме имале су значајну улогу у историји римског царства.Хришћанска светица Јелена, мајка цара Константина, рођеног у Наисусу, супруга Констанција Хлора, била је крчмарева кћер.
Њихови опоненти су чак тврдили да је „девојка била једна од узгредних лагодности које је нудила крчма њенога оца, те да је редовно, уз незнатну новчану надокнаду, стајала на располагању посетиоцима. Тек касније, када је њен син преузео власт, постала је најобожаванија жена у царству“.
Још очитије везе са таквим амбијентом фрагменти су биографије легендарне царице Теодоре, могло би се рећи савладарке последњег правог римског цара, некадашњег Трачанина Петра Саватија-Јустинијана Првог.
Ранко Јаковљевић
Извор Кафански живот у Кладову 1666 - 2011
апсолвирано 06.02.2012.