Специјалитети

Претрага сајта

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Tweets about "mojakafana OR #kafana OR #kafanskiTvitovi"

Туристичка промоција Ниша „Дани Ниша у Београду“ почела је јуче у ресторану „Ковач“ на Вождовцу, уз специјалитете нишких ресторана „ Нишлијска механа “ и „ Три фењера “. До 13. децембра они ће посетиоце служити специјалитетима нишког краја, а...

комплетан текст

Литература

Кафана „Поред пута“

Кафана се налазила на спрату куће и до ње се долазило уз седамнаест басамака, од клесаног камена, рукохват или гелендер, како неки више воле да га зову, биле су плаво обојене металне цеви на којима су били ушрафљени на стругу обрађени облици две вазе. Тешка старинска врата, двокрилна, плаво...

комплетан текст

Кафанске приче

Нојева барка – Кафане у Кладову (I део)

06.02.2012.

Преузето са www.skyscrapercity.com

Први у низу текстова о кафанској историји Кладова.

Становништву „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење гостионица.

Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.

У колонији Ulpia Traiana Ratiariа, подунавска Бугарска, налазиле су се, уз познати друм, постаје за одмор и прихват путника, са карактеристикама гостионица.

Такав податак не постоји за потез Трајанов мост код Кладова, али чињеница да баш одатле потиче најстарији овдашњи приказ винове лозе на мермерном рељефу са митском сценом Пентејевог лудила изазваног чаробним напитком, указују да је и на том локалитету могло бити гостионица.

Жене у кафанској историји Кладова

Јелена Цариградска

Неке жене чије се порекло или део живота везују за крчме имале су значајну улогу у историји римског царства.

Хришћанска светица Јелена, мајка цара Константина, рођеног у Наисусу, супруга Констанција Хлора, била је крчмарева кћер.

Њихови опоненти су чак тврдили да је „девојка била једна од узгредних лагодности које је нудила крчма њенога оца, те да је редовно, уз незнатну новчану надокнаду, стајала на располагању посетиоцима. Тек касније, када је њен син преузео власт, постала је најобожаванија жена у царству“.

Још очитије везе са таквим амбијентом фрагменти су биографије легендарне царице Теодоре, могло би се рећи савладарке последњег правог римског цара, некадашњег Трачанина Петра Саватија-Јустинијана Првог.