Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Споменик Томи Здравковићу у Лесковцу

Споменик Томи Здравковићу у Лесковцу

Најпознатијем уметнику лесковачког краја Томи Здравковићу, родом из Печењевца, крајем овог месеца биће откривен споменик у центру Лесковца. Како смо сазнали у локалној самоуправи, тим поводом биће одржана и посебна конференција за новинаре, јер су до сада детаљи око подизања споменика...

комплетан текст

Литература

Бујановачке кафане

Бујановачке кафане

Један од наших, очигледно верних читалаца и посвећених кафанских писаца, нам је послао примерак књиге која обрађује тему Бујановачких кафана кроз историју. Да ли има човека који макар једном није био у кафани? Да нешто попије, поједе, слуша музику, да се дружи, да се забавља, да заврши...

комплетан текст

Занимљивости

Етно кућа „Беков“ – код газда Перче

27.07.2009.

Једи и пиј колико можеш, плати – ако хоћеш

ПИРОТ - Кафана „Беков“ у селу Смиловци крај Димитровграда не престаје да изненађује путнике намернике.

То је кафана без ценовника, без фрижидера и савремених „скаламерија“, кафана у којој се плаћа искључиво по сопственој процени.

Платио рачун или не, газда кафане Петар Беков, ће сваког госта испратити речима „Хвала дођите нам опет“(!?).

На идеју да отвори оригинални етно ресторан без ценовника, власник Петар Беков, иначе по занимању варилац, досетио се када је после 32 године тешког рада остао без посла у једној од врањских фабрика.

- Када сам остао без посла и вратио се у Смиловце одлучио сам да стару и оронулу кућу претворим у етно ресторан. Пара за скуп инвентар нисам имао, а ресторан сам желео да уредим у духу старих времена. У околним селима сам скупљао стару грнчарију, људи су ми давали старе колске точкове, посуде, народне ношње, традиционалне алатке и оруђа из ових крајева. Мештанима се свидело како све изгледа па су и сами почели да ми доносе предмете са етно обележјима, објашњава Беков и додаје: - Волим људе и добро друштво. Тако сам и дошао на идеју да све буде без ценовника, па колико ко плати. Нити ћу ја бити богатији нити они сиромашнији.

За последње две године кроз његову кафану прошло је много путника из целе земље, а било је гостију и из Аустрије, Холандије, Немачке....

Сви са неверицом прихватају да ценовника нема и често плате и много више него што су појели и попили.

Уз старине, преслице, троношце, грнчарију и народне ношње ентеријер кафане красе и слике Јосипа Броза, тробојка са петокраком, штафета за Маршала....

Беков каже да у његовој кући нема места за политичке говоре и разговоре, али је остао југоносталгичар.

Жали за прохујалим временима велике Југославије, када је могао да иде где је хтео, а сада не може ни до Димитровграда.

Сада наставља са уређењем куће и на спрату припрема музеј. Каже да није наишао на разумевање локалних власти, али се нада помоћи, како би оживели опустели крај око Смиловца.

Кафана без ценовника је за сада препуна гостију...

(Извор: Наше новине, 11. јун. 2007.)

П.С. Били смо у посети газда Перчи тако да можете да очекујете и фотке ускоро ;)

Ево и фотографија!