У кафани „Липа” Исидор Бајић компоновао „Српкињу”

Фото: Р. Хаџић

Нови Сад је одувек био познат по кафанама, добром звуку тамбурице, друштву и опуштеном стилу живота. Током година, поготво у последњих двадесет, култ кафане је пред најездом разних кафића и ресторана брзе хране, готово у потпуности нестао.

Једна од ретких, која са кратким прекидима ради већ 130 година, јесте кафана „Код Липе”, или на немачком „Зур Линде”, како су је некад звали. Добила је име по великој липи која се налази у дворишту, али и зато што је ово дрво код Словена симбол среће

На овом месту могли су се срести знаменити људи нашег града, писци, лекари, адвокати, али и обичан свет који је долазио на чашу квалитетног чешког пива.

Историчар Илија Комненовић наводи да је зграда у којој се налази „Липа” грађена од 1878. до 1880. године и да је припадала породици Нешковић, док је 1890. доњи спрат издат чеху Јожеф Оберингу, у чијем је власништву кафана и доживела свој процват.

Из Чешке је допремано пиво „Бадвајзер”, а било је то и једино место у граду где се служило црно пиво, које је тада било много скупље од обичног.

У „Липу” су свраћале многе познате личности, углавном либералне политичке опције, као што су Лаза Костић, Урош Предић, Антоније Тона Хаџић и Исидор Бајић, који је за столом написао и стихове чувених песми „Јесен стиже, дуњо моја” и „Српкињу”.

Прича се да су Лазу Костића сваки дан спопадали, такозвани, песници који су му давали своје песме на процену.

Остала је упамћена Костићева изрека „Свака строфа, катастрофа”, коју је изговорио када га је један песник питао шта мисли о његовом раду.

Овај ресторан је био једино место на које су могле долазити и градске даме - каже Комненовић.

Још један од људи који су оставили неизбрисив траг у Новом Саду је и директор са најдужим стажом у данашњој Гимназији „Јован Јовановић Змај” Васа Пушибрк, који је 39 година, колико је био на челу школе, сваки дан долазио у „Липу”.

Он је са професорима и другим интелектуалцима сваки дан долазио да пије, увек за истим столом, који је касније добио име професорски сто и који и дан данас стоји тамо.

За 70. рођендан Пушибрка, тадашњи газда Сава Поповић Голубица је специјално за ову прилику наручио посебну криглу из Карлових Вари, на којој је писало на латинском „Друштво за столом код Липе” и „Боље је подригивати, него плаћено пиће на столу оставити” - каже историчар.

Комненовић на крају подсећа да у овом ресторану никада није дошло до туче, иако је било жустрог расправљања и да данас таква мирна места која одишу историјом више цене људи из других земаља, него сами Новосађани.

Г. Четник

Извор Дневник

апсолвирано 21.12.2011.

Tweet

пошаљи коментар погледај коментаре (0)