Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Старе кафане и боеми у Врању

Старе кафане и боеми у Врању

Нa jугу je кaфaнa билa мeстo гдe чoвeк oдмaрa oд свeтa кojи je oстaвиo нa њeним врaтимa, гдe сe свaкoм oтвaрa душa и кaд му дoбрo идe и кaд je лoшe. Дoвoдили су чoчeкe из Скoпљa, мeтeрe, зурлaшe, из Maсурицe и Цигaнкe, чувeнe пo рaзблудним oчиjмa и врeлим тeлимa, зaписao je Бoрa...

комплетан текст

Литература

Кафане и пекаре Ужица

Једноставније речено - замислимо градове, варошице, па и најзабаченија села без кафана. Град, велики или мали, без кафана је као човек без непца пред пуним столом ђаконија. Урбани џин или патуљак без осећаја мириса и укуса лишен способности да осети арому живота. Чак и они који ретко залазе у...

комплетан текст

Литература

„?“

23.04.2009.
„?“

„?“

„Кафане су наша најстабилнија индустријска грана која је издржала санкције, хипер-инфлацију, претње томахавк демократије и распиривање новог светског поретка. Шта год да се деси у земљи и свету, нас човек ће филозофски седети у препуној кафани уз флашу пива или часу вина и дискутовати како се страшне ствари дешавају данас.“

Написала: Снежана Ћосић

Кафана „Знак питања“, налази се у једној од најстаријих кућа у Београду коју је 1823. године сазидао трговац Наум Ичко и у приземљу отворио кафану. Кнез Милош Обреновић ју је откупио и 1827. године, и поклонио устаничком видару Ећим Томи, који му је једном приликом извидао рану. Кафана је по њему носила име Ећим-Томина кафана све до 1878. године. Као најпознатији редован гост кафане помиње се Вук Стефановић Караџић.

После српско- турских ратова 1878. године, нови газда кафане постао је Ужичанин Богосав Марјановић који јој је наденуо име „Код пастира“. Потом је нови власник 1885. године, постао трговац Иван Павловић. Он је кафани променио име у „Код Саборне цркве“. То је изазвало револт свештеника и одмах сутрадан на кафани је уместо новог назива освануо знак питања. Од тада до данашњег дана тај назив је остао непромењен и „?“ се налази у свим туристичким водичима за Београд.

апсолвирано 23.04.2009.

Линк ка извору образовања