Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
Pecenja ima, i to jagnjeceg. Ne znam da li ima i drugog...у Орач
Ja sam se iskreno odlicno provela u ovoj kafani sa...у Читаоница
Za pismene pise da 10 cevapa imaju 400 grama pa zato mora...у Стара Србија
Puno pozdrava iz Makedonije navijaca CKEMBARI BITOLAу Душанов конак
kam ga telefon od Martina. Kako da narucimo najbolje...у Казанџијско сокаче
Занимљивости
Бранићемо је до последње капљице
Најенергичније, свом снагом испијача алкохола и безалкохола, протестујемо против против претварања наше драге друге куће „Под липом“ у грчку пиљарницу. Ноторна је чињеница да нам храна не треба кад конзумирамо алкохол. Даље руке пиљарске од „Липе“... тврдо вас уверавамо...
Литература
Последње боемско уточиште у Београду
„Знак питања“ је за многе уметнике сам живот. Михајловић, који преко тридесет година представља њен живи инвентар, тврди да сликари у тој кафани причају о уметности, размењују искуства, склапају послове, организују изложбе, и да им у њеној измаглици најчешће долази стваралачка...
Литература
„?“
„?“
„Кафане су наша најстабилнија индустријска грана која је издржала санкције, хипер-инфлацију, претње томахавк демократије и распиривање новог светског поретка. Шта год да се деси у земљи и свету, нас човек ће филозофски седети у препуној кафани уз флашу пива или часу вина и дискутовати како се страшне ствари дешавају данас.“
Написала: Снежана Ћосић
Кафана „Знак питања“, налази се у једној од најстаријих кућа у Београду коју је 1823. године сазидао трговац Наум Ичко и у приземљу отворио кафану. Кнез Милош Обреновић ју је откупио и 1827. године, и поклонио устаничком видару Ећим Томи, који му је једном приликом извидао рану. Кафана је по њему носила име Ећим-Томина кафана све до 1878. године. Као најпознатији редован гост кафане помиње се Вук Стефановић Караџић.
После српско- турских ратова 1878. године, нови газда кафане постао је Ужичанин Богосав Марјановић који јој је наденуо име „Код пастира“. Потом је нови власник 1885. године, постао трговац Иван Павловић. Он је кафани променио име у „Код Саборне цркве“. То је изазвало револт свештеника и одмах сутрадан на кафани је уместо новог назива освануо знак питања. Од тада до данашњег дана тај назив је остао непромењен и „?“ се налази у свим туристичким водичима за Београд.
апсолвирано 23.04.2009.
