Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Етно кућа „Геџо“ - Блаце
У Блацу, омаленој вароши на југу Србије, Слободан Миленковић Геџо (51), који се још пре 27 година у Словенији скућио и породицу стекао, недавно је отворио етно-ресторан, желећи, како каже, да бар тако одужи дуг крају из ког је потекао. Уз неизбежне трубе, игру, пиће и иће, отварању ресторана...
Литература
Кад кафића нигде било није
Крагујевачке кафане су у 19. веку биле стециште друштвеног живота, где су се играле позоришне представе, покретале новине, формирали књижевни кружоци и где се политички агитовало.
Старе кафане, тачније њихова имена, својеврсни су оријентир у простору, али и у времену и историји сваког града. Крагујевац у томе није изузетак, напротив. Зна се да је у време турске владавине постојало пет ханова и два караван-сараја, а 1815. устаници су кумовали „Кнежевој кафани“ која слови као прва, крагујевачка кафана, док се „Македонија“ сматра првом градском пивницом.
И тако, све до година транзиције, које су и за кафане означиле почетак доба мукотрпне борбе за опстанак, и пред све празнијим новчаницима некада редовних гостију, и пред конкуренцијом кафића, пицерија, печењара и кладионица, које су регрутовале млађу потенцијалну „публику“. Али, као што свагда бива, најјачи ипак опстају, па коме је у Крагујевцу до изворне кафанске атмосфере, још увек може да сврати и да се почасти у „Првој помоћи“, „Носталгији“, „Библиотеци код Милутина“, „Мортусу“...
апсолвирано 02.09.2008.
