Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Етно кућа „Геџо“ - Блаце

Етно кућа „Геџо“ - Блаце

У Блацу, омаленој вароши на југу Србије, Слободан Миленковић Геџо (51), који се још пре 27 година у Словенији скућио и породицу стекао, недавно је отворио етно-ресторан, желећи, како каже, да бар тако одужи дуг крају из ког је потекао. Уз неизбежне трубе, игру, пиће и иће, отварању ресторана...

комплетан текст

Литература

Кафана „Поред пута“

Кафана се налазила на спрату куће и до ње се долазило уз седамнаест басамака, од клесаног камена, рукохват или гелендер, како неки више воле да га зову, биле су плаво обојене металне цеви на којима су били ушрафљени на стругу обрађени облици две вазе. Тешка старинска врата, двокрилна, плаво...

комплетан текст

Литература

„?“

23.04.2009.
„?“

„?“

„Кафане су наша најстабилнија индустријска грана која је издржала санкције, хипер-инфлацију, претње томахавк демократије и распиривање новог светског поретка. Шта год да се деси у земљи и свету, нас човек ће филозофски седети у препуној кафани уз флашу пива или часу вина и дискутовати како се страшне ствари дешавају данас.“

Написала: Снежана Ћосић

Кафана „Знак питања“, налази се у једној од најстаријих кућа у Београду коју је 1823. године сазидао трговац Наум Ичко и у приземљу отворио кафану. Кнез Милош Обреновић ју је откупио и 1827. године, и поклонио устаничком видару Ећим Томи, који му је једном приликом извидао рану. Кафана је по њему носила име Ећим-Томина кафана све до 1878. године. Као најпознатији редован гост кафане помиње се Вук Стефановић Караџић.

После српско- турских ратова 1878. године, нови газда кафане постао је Ужичанин Богосав Марјановић који јој је наденуо име „Код пастира“. Потом је нови власник 1885. године, постао трговац Иван Павловић. Он је кафани променио име у „Код Саборне цркве“. То је изазвало револт свештеника и одмах сутрадан на кафани је уместо новог назива освануо знак питања. Од тада до данашњег дана тај назив је остао непромењен и „?“ се налази у свим туристичким водичима за Београд.

апсолвирано 23.04.2009.

Линк ка извору образовања