Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Гдe нeстaдoшe бoeми

Гдe нeстaдoшe бoeми

Истoриja бeoгрaдскe бoeмиje пoслe Првoг свeтскoг рaтa вeзуje сe првeнствeнo зa Скaдaрлиjу. Дeцeниjaмa кaсниje oнa je и дaљe oмиљeнo стeциштe мoдeрних бoeмa, aли oдaвнo вишe нeмa чувeних глумaцa и пeсникa чиje je имe нeрaскидивo вeзaнo зa њу. Дaнaс прaвих бoeмa вишe нeмa, a дух бoeмиje убили...

комплетан текст

Литература

Кафана „Поред пута“

Кафана се налазила на спрату куће и до ње се долазило уз седамнаест басамака, од клесаног камена, рукохват или гелендер, како неки више воле да га зову, биле су плаво обојене металне цеви на којима су били ушрафљени на стругу обрађени облици две вазе. Тешка старинска врата, двокрилна, плаво...

комплетан текст

Литература

Последње боемско уточиште у Београду

23.04.2009.
Последње боемско уточиште у Београду

Бранислав Макеш и Веља Михајловић

„Знак питања“ је за многе уметнике сам живот. Михајловић, који преко тридесет година представља њен живи инвентар, тврди да сликари у тој кафани причају о уметности, размењују искуства, склапају послове, организују изложбе, и да им у њеној измаглици најчешће долази стваралачка инспирација.

Почев од студентског избегавања досадних предавања, до пензионерских дана, „Знак питања“ представља живот многих великих ликовних уметника Београда. Једно време, почетком седамдесетих, кафана је чак и функционисала као галерија.

„Није у питању само кафана и нека боемштина, једноставно мислим да овакав споменик културе не сме да буде у приватним рукама. Овај објекат, који је старији од Конака кнегиње Љубице или Манакове куће, не сме да се остави на милост и немилост некоме ко би могао да направи глупост.

Ако ништа друго, да унесе апарат за кока-колу! Ја сам већ један лично избацио! На зиду где је постављен стоји написано да, док сам ја жив, персонал неће унети тај апарат унутра. Они се служе њим, али не смеју да га унесу унутра да не вређа госте, него им стоји негде у дворишту“, објашњава Михајловић.

---

Он сматра да је право решење пребацивање кафане као споменика културе у својину Етнографског или Музеја града Београда који би га онда чували у садашњем облику и давали под закуп некоме као кафану. „Једна од најстаријих кућа у граду и најстарија кафана мора да преживи као кафана овог типа. Боље и да тавори, да буде потпуно запуштена, него да постане неко снобовско место“, долива вино у чашу Михајловић.

Након полусатне дигресије у славу вина, Михајловић подиже поглед и показује гусле које стоје обешене на зиду. „То је овде оставио владика Амфилохије. Поред сликара и многи садашњи епископи, монаси, и попови су овде проводили време. Њихова школа је била преко пута, а и они су као сав нормалан свет често бежали са часова у кафану“ објашњава Михајловић и додаје да преко ове кафане сад познаје скоро све епископе СПЦ млађе од шездесет година.

Долази нова тура пића, а конобарица додаје Макешу вотку уз извињење да немају више чаша, па мора да му доспе у досадашњу. „Ма сахранићу вам ову кафану без чаша“, покушава да направи љутиту гримасу Макеш. Конобарица се слатко осмехну и, уз опаску: „Немате ви такву душу“, доли му вотку. Уз пуне чаше, прича о судбини Знака питања се наставља.

апсолвирано 23.04.2009.

Линк ка извору образовања