Specijaliteti
Pretraga sajta
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera
Zanimljivosti
Kako su kafane dobijale imena
Prve beogradske kafane nosile su imena prema svojim gazdama ili vlasnicima zgrade u kojoj su otvorene. Drugih imena i nazvanja nije bilo, utvrđuje Branislav Nušić u svojoj hronici o stecištima javnog života, dajući najpoznatije primere onog doba: Šiška-Lazina, Kolarac, Hadži-Maksimova,...
Literatura
Špricer i gemišt
Šta je starije, koka ili jaje, kako se pravi špricer - prvo vino ili voda, kakva je razlika između špricera i gemišta.
Literatura
Kafane pišu istoriju
Stari Beograd, Zadarska ulica
One su nekada bile mesta gde su se pisale pesme i nalazila inspiracija za njih, a vodile su se i ozbiljne političke debate. Neretko, bile su koncertni podijum i operske kuće, redakcije najboljih novinara, advokatske kancelarije, po potrebi i narodne skupštine... Kafane su, ne bez razloga, nazivali i „univerzitetima života“. Kao nekada, one i danas imaju važno mesto na društvenoj mapi Beograda.
Promo - Tekst: Ana Tucović
Foto: Ana Kostić
Izvor: magazin „Casaviva“
Po beleškama putopisaca i hroničara, već sredinom 16. veka Beograd je postao jedan od znamenitih gradova Evrope, sa vrlo razvijenom trgovinom. Rečju, internacionalni grad u kojem je pored Srba i Turaka, bilo i dosta Grka, Dubrovčana, Jevreja, Jermena... Ovakav sastav stanovništva je uticao i na to da su se upravo u prestonici ukrštali i preplitali različite navike, običaji, kulture i religije.
„Ne zna se ko je izmislio kafane. Možda je i bolje što je tako. Možda bi u ime zahvalnosti pripadale njemu, a one su zapravo sazidane i pripadaju svim ljudima ovoga sveta. Zato i jesu deo života mnogih, najviše onih koji nikada nisu krili da im je kafana druga kuća“, kaže u uvodnom delu knjige „Mehane i kafane starog Beograda“ autor dr Vidoje Golubović.
Istorija kaže da je u Beogradu, davne 1522. godine bila otvorena prva kafana na Starom kontinentu. Prema zapisima koji su navedeni u ovoj „svojevrsnoj hronici“ kafanskog života u nas postoji podatak da su je otvorili Turci u zgradi na Dorćolu. U njoj je služena samo kafa. Ipak, najveći broj gostionica i kafana u Beogradu svoja vrata otvara krajem 19. i početkom 20. veka. Podaci govore da je grad na prelazu između dva veka na svakih 50 stanovnika imao po jednu kafanu ili gostionicu.
apsolvirano 03.12.2009.
