Specijaliteti

Pretraga sajta

Traži kafanu po imenu

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera

Zanimljivosti

Master kafane

Master kafane

Šaljivi profesori odlučili da je „Multimedijalna transcendentalna kafanska scenografija u ugostiteljskoj praksi“ više nego zadovoljavajući magistarski rad i uz iće i piće kandidata proglasili magistrom. Nepodnošljiva kafanska scenografija, jednog dana privukla je i jednog...

kompletan tekst

Literatura

Kafanski život u Nišu

Kafa! Na! – govorila bi majka stavljajući kafu za trežnjenje pred mog pijanog oca, koji je upravo stigao iz kafane, gde misteriozno nije popio nijednu kafu. To me uvek čudilo, jer kao dete nisam shvatao da se nešto zove upravo po tome čega nema: Dom zdravlja je pun bolesnih, Ministarstvo...

kompletan tekst

Literatura

Kafane pišu istoriju

03.12.2009.
Kafane pišu istoriju

Stari Beograd, Zadarska ulica

One su nekada bile mesta gde su se pisale pesme i nalazila inspiracija za njih, a vodile su se i ozbiljne političke debate. Neretko, bile su koncertni podijum i operske kuće, redakcije najboljih novinara, advokatske kancelarije, po potrebi i narodne skupštine... Kafane su, ne bez razloga, nazivali i „univerzitetima života“. Kao nekada, one i danas imaju važno mesto na društvenoj mapi Beograda.

Promo - Tekst: Ana Tucović
Foto: Ana Kostić
Izvor: magazin „Casaviva“

Po beleškama putopisaca i hroničara, već sredinom 16. veka Beograd je postao jedan od znamenitih gradova Evrope, sa vrlo razvijenom trgovinom. Rečju, internacionalni grad u kojem je pored Srba i Turaka, bilo i dosta Grka, Dubrovčana, Jevreja, Jermena... Ovakav sastav stanovništva je uticao i na to da su se upravo u prestonici ukrštali i preplitali različite navike, običaji, kulture i religije.

„Ne zna se ko je izmislio kafane. Možda je i bolje što je tako. Možda bi u ime zahvalnosti pripadale njemu, a one su zapravo sazidane i pripadaju svim ljudima ovoga sveta. Zato i jesu deo života mnogih, najviše onih koji nikada nisu krili da im je kafana druga kuća“, kaže u uvodnom delu knjige „Mehane i kafane starog Beograda“ autor dr Vidoje Golubović.

Istorija kaže da je u Beogradu, davne 1522. godine bila otvorena prva kafana na Starom kontinentu. Prema zapisima koji su navedeni u ovoj „svojevrsnoj hronici“ kafanskog života u nas postoji podatak da su je otvorili Turci u zgradi na Dorćolu. U njoj je služena samo kafa. Ipak, najveći broj gostionica i kafana u Beogradu svoja vrata otvara krajem 19. i početkom 20. veka. Podaci govore da je grad na prelazu između dva veka na svakih 50 stanovnika imao po jednu kafanu ili gostionicu.

 

apsolvirano 03.12.2009.

Link ka izvoru obrazovanja