Specijaliteti

Pretraga sajta

Traži kafanu po imenu

Literatura

Kafane pišu istoriju

03.12.2009.
Kafane pišu istoriju

Stari Beograd, Zadarska ulica

One su nekada bile mesta gde su se pisale pesme i nalazila inspiracija za njih, a vodile su se i ozbiljne političke debate. Neretko, bile su koncertni podijum i operske kuće, redakcije najboljih novinara, advokatske kancelarije, po potrebi i narodne skupštine... Kafane su, ne bez razloga, nazivali i „univerzitetima života“. Kao nekada, one i danas imaju važno mesto na društvenoj mapi Beograda.

Promo - Tekst: Ana Tucović
Foto: Ana Kostić
Izvor: magazin „Casaviva“

Po beleškama putopisaca i hroničara, već sredinom 16. veka Beograd je postao jedan od znamenitih gradova Evrope, sa vrlo razvijenom trgovinom. Rečju, internacionalni grad u kojem je pored Srba i Turaka, bilo i dosta Grka, Dubrovčana, Jevreja, Jermena... Ovakav sastav stanovništva je uticao i na to da su se upravo u prestonici ukrštali i preplitali različite navike, običaji, kulture i religije.

„Ne zna se ko je izmislio kafane. Možda je i bolje što je tako. Možda bi u ime zahvalnosti pripadale njemu, a one su zapravo sazidane i pripadaju svim ljudima ovoga sveta. Zato i jesu deo života mnogih, najviše onih koji nikada nisu krili da im je kafana druga kuća“, kaže u uvodnom delu knjige „Mehane i kafane starog Beograda“ autor dr Vidoje Golubović.

Istorija kaže da je u Beogradu, davne 1522. godine bila otvorena prva kafana na Starom kontinentu. Prema zapisima koji su navedeni u ovoj „svojevrsnoj hronici“ kafanskog života u nas postoji podatak da su je otvorili Turci u zgradi na Dorćolu. U njoj je služena samo kafa. Ipak, najveći broj gostionica i kafana u Beogradu svoja vrata otvara krajem 19. i početkom 20. veka. Podaci govore da je grad na prelazu između dva veka na svakih 50 stanovnika imao po jednu kafanu ili gostionicu.

 

apsolvirano 03.12.2009.

Link ka izvoru obrazovanja