Specijaliteti

Pretraga sajta

Traži kafanu po imenu

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera

Zanimljivosti

Srbi, stari narod

Srbi možda nisu najstariji evropski narod, ali su zato narod sa najdužom kafanskom tradicijom na Starom kontinentu: još 1522. Turci su na Dorćolu otvorili prvu kafanu. Posle Beograda, prvu kafanu 1592. godine dobija Sarajevo, London 1652, dve godine kasnije Marselj, u Beču je otvorena 1683....

kompletan tekst

Literatura

„?“

„?“

„Kafane su naša najstabilnija industrijska grana koja je izdržala sankcije, hiper-inflaciju, pretnje tomahavk demokratije i raspirivanje novog svetskog poretka. Šta god da se desi u zemlji i svetu, nas čovek će filozofski sedeti u prepunoj kafani uz flašu piva ili času vina i diskutovati...

kompletan tekst

Zanimljivosti

Narodna skupština zaseda u mehani

07.02.2012.
Narodna skupština zaseda u mehani

Za kafanskim stolom spremani su pučevi, rušile su se vlasti, stvarale države, donosili zakoni, sklapali poslovi od državnog značaja, lečili ljubavni jadi, provodadžisalo se

Još 1522. godine Turci su u jednoj zgradi na Dorćolu otvorili kafanu i u njoj služili kafu. Beograd je kafanu imao pre Pariza, Beča, Londona i ostalih evropskih prestonica.

Za kafanskim stolom spremani su pučevi, rušile su se vlasti, stvarale države, donosili zakoni, sklapali poslovi od državnog značaja, lečili ljubavni jadi, provodadžisalo se.

Novinari su pisali tekstove. Sitni trgovci i zanatlije, preprodavci, beskućnici, elita i umetnici svi su svraćali u kafane. U njima se jelo, pilo i spavalo.

O prvim kafanama u Beogradu, pisao je 1740. putopisac Keper, koji ističe da su jedne kafane posećivali muslimani, a druge hrišćani. Keper tom prilikom daje opis kafane Crni orao na Dorćolu, na spratu zgrade na uglu današnjih beogradskih ulica Dušanove i Kralja Petra, do koje se dolazilo trošnim drvenim stepenicama.

Kafana nije imala stolove, stolice ni klupe, već minderluke prekrivene ćilimima. Visina kafane nije dozvoljavala da se u njoj čovek uspravi. Zidovi su bili išarani raznim bojama, a na ulazu je bilo postavljeno nekoliko krčaga i ibrika.

Kafana kao institucija kulture

Imena su dobijale spontano. Na mestu čuvene skadarlijske kafane Tri šešira ranije je postojala fabrika za izradu šešira. Imale su čudna imena: Pseto koje laje, Kod lepog izgleda, Kod srpske nade, Dve lude, Dve bule, Zemljotres, Klanica, Ladno kupatilo, Čubura, Narodna skupština.

Posle 1848. u Beogradu je sve više Srba iz prečanskih krajeva koji donose nova imena: Ruski car, Grčka kraljica, Srpska kruna. Pored čuvenih kafana u Skadarliji bile su poznate i Kuća veselja, Biciklista, Ladovina, Poslednji groš, Velika Srbija. Bilo je i kafana koje su nosile svetska imena Njujork, Amerika, Lion, Nemački car...

Kafanu su raznoliko nazivali: karavan saraj, han, mehana, mejhana, kavana, birtija, bife, gostionica, aščinica, krčma, bar, restoran i, na kraju, ugostiteljski objekat.

U kafani Proleće, kasnije nazvanoj Hamburg, zasijala je prva sijalica u Beogradu. Na tom mestu, u Masarikovoj ulici, danas se nalazi zgrada Elektrodistribucije.

Prvi telefon u Beogradu zazvonio je takođe u kafani, i to u Tri lista duvana, dok je prvi sajam knjiga 1893. održan u Kolarcu, na današnjem Trgu Republike. Tu je prikazan i prvi film. Posle Prvog svetskog rata u Kasini jedno vreme zasedala je i Narodna skupština.

U knjizi „Mehane i kafane starog Beograda“ dr Vidoje Golubović otkriva pismo napisano odmah po formiranju beogradskog suda 1826. gde se navodi hapšenje nekih „bećara koji zaludniče i pijanče po kafanama, pa su jedni kažnjeni batinama, a drugi su proterani iz Beograda“.

U izveštaju iz 1838. spominju se i učestali neredi na tadašnjim krompir balovima održavanim u kafanama. To su bili balovi za raju bez skupih đakonija. Zbog toga je knez Miloš Obrenović uveo porez za sve posetioce balova u iznosu od „deset groša za bolničku kasu i jedan cvancik za pandura“.

Dragomir Antonić

Dragomir Antonić

Etnolog Dragomir Antonić smatra da je u Srbiji kafana nastala kao institucija građanskog društva i istu ulogu ima i danas.

Kafane su oaze slobode i simbol jednakosti. Na početku su imale i informativnu ulogu, jer u vreme prvih kafana nismo imali medije. U nju svi mogu doći, šloseri, majstori, akademici, profesori, doktori.

Svi mogu da ravnopravno sede za jednim kuhinjskim stolom - kaže Antonić.

Sličnog je mišljenja Milenko - Miki Avramović, vlasnik restorana „Sinđelić“ i poznavalac sociologije ugostiteljstva koji kaže da „čovek koji se u Srbiji bavi ugostiteljstvom mora biti ambasada svog naroda“.

Kafana je svačija kuća. Ljudima ne sme biti neprijatno. Nije bitna samo hrana, čovek ima i druga čula i ona moraju da uživaju - kaže on.

Srpska kafana i kuhinja nastali su ukrštanjem puteva različitih naroda. Zemlja smo na geografskom raskršću. Niko nikada nije utvrdio kada su podignute prve mehane i hanovi.

Vranje je bilo raskršće rimskih puteva i tu su ljudi često svraćali na konačište. Kada su na ove prostore dolazili, putovali i donosili svoju kuhinju morali su negde da spavaju.

Tako je nastala kafana - objašnjava vlasnik jednog od elitnih beogradskih restorana.

Beograd najveći broj gostionica i kafana dobija krajem 19. i početkom 20. veka. Na 50 stanovnika grad je imao po jednu kafanu. Na Pozorišnom trgu, danas Trgu Republike, u tom periodu je bilo 16 kafana, a u današnjoj Makedonskoj ulici, od 40 kuća 17 je bilo gostionica.

Skadarlija ili Cigansko sokače

Skadarlija je do 1825. bila brežuljak sa rupčagama niz koji je tekao Bibijin potok. To mesto su naseljavali Romi nakon 1830. kada je tu pročitan hatišerif, zato što nisu imali drugi slobodan prostor.

Desetak godina kasnije to je bilo naselje sa mnogo straćara i sokacima, a prostiralo se od Stambol do Vidin kapije i bilo poznato kao Cigan-mala ili Cigansko sokače.

Ova gradska četvrt dobila je naziv po Skadarskoj ulici koja je uneta u registar ulica 1872. godine, kada je izvršena i prva numeracija njenih kuća.

Skadarlija

Skadarlija, IXX vek

Među važne datume za istoriju beogradskih kafana svakako spada 1821. godina, kada Beograd dobija mehanski esnaf, 1840. je počela da radi Kneževa pivara, 1871. Prvo srpsko pivarsko akcionarsko društvo, 1873. Vajfertova, a 1884. Bajlonijeva pivara. Bajlonijeva pivara je 1903. godine proizvodila oko 28.000 litara svetlog (prvenac i plzen) i crnog (prvenac i salvator) piva.

Malo je onih koji znaju da je baš Franjo Đura Kolčić (1640-1694), iz Sombora, 1683. otvorio prvu kafanu i u Beču i krstio je Zrno zelenog pasulja. Odabrao je ovaj naziv jer mu je zrno nepržene kafe ličilo na zrno pasulja.

Kolčićeva kafana bila je prva krčma u Srednjoj Evropi.

Link ka izvoru obrazovanja