Kafane i boemski život

Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену


pretrazivac претрага по mojakafana.com
претрага по српском web-у

Последњи коментари

tajna je vrh klopa je ludiloу Гурманова тајна

Bravooo za Gral!komentar dalje...suvisan!у Грал

stvarno vrh kafana! :)у Брка

Kafana je u ulici Ive Lole Ribara 7a. Jednosmerna ulica...у Вериге - Catеna Mundi

Sve je OK osim: NE RADE NEDELJOM?!у Грал

Занимљивости

Кафана као спас

Кафана као спас

Јанку Веселиновићу, како пише Голубовић у „Механама и кафанама старог Београда“, а како је сам Веселиновић поверио пријатељима једне вечери у „Три шешира“ кафана је спасла живот. Једне кишне вечери, трула греда, која је држала кров над песниковим креветом, срушила се...

комплетан текст

Литература

Нишки боем

АВДА ЗЕКИЋ, чувени нишки боем и пијанац, рођен почетком тридесетих година двадесетог века у Нишу, у насељу Чаир. По занимању је био молер, али је често знао да запостави тај посао због кафанчења. Иако је волео да много времена проводи у кафани и пије са сваким ко би био вољан да му то пиће и...

комплетан текст

Добродошли

Кафана, једна реч а хиљаду слика, доживљаја, година искуства, прича за унуке, спавања под столом и систематског упропашћавања сваке перспективе. Мислим да ниједна људска творевина није опевана толико пута, и са толико емоција. А како и не би, када је сваки срећан и тужан тренутак, у човековом животу, кулминирао управо на овом месту.

Место које лечи тугу, а распламсава радост, што не може ни једна дрога. Осећај мрштити се уз Врањанку, четири киле алкохола, и љубећи ружну девојку чијег се имена, ни лика, после јутарњег мамурлука не сећамо, је једноставно у духу најогољеније нирване.

Кафана је место где се окупљала интелигенција, где су стваране неке од најлепших песама, где су постизани сви битнији договори, од брака, милионских уговора, па до прекрајања граница и уласка у рат. То је место где су и ружне девојке лепе, где се сви намргоде од ужитка, и где вам нико неће замерити ако испробате своје гласовне могућности, за које вам ни рођена мајка не би рекла да су подношљиве.

Тамо људи беже од стварности, ђаци из школе, мужеви од жена и обрнуто. То је царство неопраних чаша и карираних столњака, где гости праве истинске тестове издржљивости у погледу размене течности са ближом, а некад и даљом околином, у зависности од талента. Где нико нема трунке поштовања према намештају, а нарочито према столовима, и где је функција тоалета стриктно примарна, без циља да задиви икога.

Неправедно бачена у сенку пред налетом геј индустрије, капитализма и европских интеграција. Ипак, одолева зубу времена, пре свега због верних јој мераклија и боема, љубитеља чистог, природног ужитка, без шминке и улепшавања, поштоваоца једноставности и мазохистичко лепих песама.

Кафана живи за госте намернике. У њу се не улази случајно, већ испровоциран горућом жељом, или барем алкохоличарским поривом. А у њој, у њој вас сви воле, до последње паре или дозвољеног минуса, али вас воле оно право.

Последња „обрађена“ кафана

Брка

Брка

Недалеко од Ниша (око 12км), на путу ка Сувој планини и Бојаниним водама, у селу Јелашница, смештена и амбијентално уређена у етно стилу, са карираним столњацима и завесама, озидана у камену, кафаница „Брка“ Вам може понудити којекакве мераклијске угођаје. Специјалитети домаће кухиње, као што су пуњене суве паприке, познатије у народу као „бутане шушпе“, сармице у виновом листу, сукана пита и остала јела из рукава, за чији списак већ морате бити стални гости,...

комплетан текст

Кафана за ову недељу

Славија

Славија

Славија је једна од најстаријих нишких кафана, са неких 30-40 година традиције. Мењала је локације и власнике толико пута да је траг и изгубљен. Под садашњим власником је задње 2-3 године и носи нови-стари назив Нишки Боем - Славија! Можда, за неке, на непопуларном месту данас, поред пијаце на Трошарини, на локацији коју вероватно већина Вас и не познаје ... а некад је била у самом центру, у непосредној близини садашње Аутобуске станице (због чије изградње је и мењала локацију). Први...

комплетан текст

Кафанске приче

Нишке кафане као стецишта јавног и културног живота

sremac

У ранијим временима кафане су биле стецишта трговинских размена: многи су уговори и трампе ту извршене, у њиховим старинским и мемљивим собичцима. У новије време, али још под Турцима, у нишким кафанама, поглавито код „ Маргера “ – основаног још 1722 - склапане су завере противу турског режима. Одмах по ослобођењу Ниша 1877. кафане постају стецишта јавног и културног живота у Нишу, уколико га је тада било. Они који су чинили такве „кружоке“ дабоме да нису...

комплетан текст