Specijaliteti
Pretraga sajta
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera
Zanimljivosti
Etno kuća „Bekov“ – kod gazda Perče
Jedi i pij koliko možeš, plati – ako hoćeš PIROT - Kafana „Bekov“ u selu Smilovci kraj Dimitrovgrada ne prestaje da iznenađuje putnike namernike. To je kafana bez cenovnika, bez frižidera i savremenih „skalamerija“, kafana u kojoj se plaća isključivo po...
Literatura
Špricer i gemišt
Šta je starije, koka ili jaje, kako se pravi špricer - prvo vino ili voda, kakva je razlika između špricera i gemišta.
Literatura
Kad kafića nigde bilo nije
Kragujevačke kafane su u 19. veku bile stecište društvenog života, gde su se igrale pozorišne predstave, pokretale novine, formirali književni kružoci i gde se politički agitovalo.
Stare kafane, tačnije njihova imena, svojevrsni su orijentir u prostoru, ali i u vremenu i istoriji svakog grada. Kragujevac u tome nije izuzetak, naprotiv. Zna se da je u vreme turske vladavine postojalo pet hanova i dva karavan-saraja, a 1815. ustanici su kumovali „Kneževoj kafani“ koja slovi kao prva, kragujevačka kafana, dok se „Makedonija“ smatra prvom gradskom pivnicom.
I tako, sve do godina tranzicije, koje su i za kafane označile početak doba mukotrpne borbe za opstanak, i pred sve praznijim novčanicima nekada redovnih gostiju, i pred konkurencijom kafića, picerija, pečenjara i kladionica, koje su regrutovale mlađu potencijalnu „publiku“. Ali, kao što svagda biva, najjači ipak opstaju, pa kome je u Kragujevcu do izvorne kafanske atmosfere, još uvek može da svrati i da se počasti u „Prvoj pomoći“, „Nostalgiji“, „Biblioteci kod Milutina“, „Mortusu“...
apsolvirano 02.09.2008.
