Specijaliteti

Pretraga sajta

Traži kafanu po imenu

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera

Zanimljivosti

Etno kuća „Gedžo“ - Blace

Etno kuća „Gedžo“ - Blace

U Blacu, omalenoj varoši na jugu Srbije, Slobodan Milenković Gedžo (51), koji se još pre 27 godina u Sloveniji skućio i porodicu stekao, nedavno je otvorio etno-restoran, želeći, kako kaže, da bar tako oduži dug kraju iz kog je potekao. Uz neizbežne trube, igru, piće i iće, otvaranju restorana...

kompletan tekst

Literatura

Poslednje boemsko utočište u Beogradu

Poslednje boemsko utočište u Beogradu

„Znak pitanja“ je za mnoge umetnike sam život. Mihajlović, koji preko trideset godina predstavlja njen živi inventar, tvrdi da slikari u toj kafani pričaju o umetnosti, razmenjuju iskustva, sklapaju poslove, organizuju izložbe, i da im u njenoj izmaglici najčešće dolazi stvaralačka...

kompletan tekst

Zanimljivosti

Gužvina kafana, DŽokina kafana, kafana Prizren i hotel Vranje

11.04.2012.
Gužvina kafana, DŽokina kafana, kafana Prizren i hotel Vranje

Džokina kafana u Vranju

Gužvina kafana - Piće da udari u glavu

U blizini Gornje čaršije nalazila se čuvena Gužvina kafana. Bila je čuvena pre Drugog svetskog rata kao stecište putnika namernika iz planinskog kraja Poljanice.

Domaće vino i rakija, goč i piska klarineta, zanosno uvijanje tamnoputih pevačica uz daire izvlačile su i poslednji dinar seljacima koji su na konjima trgovali po varoši.

U podrumu u slami, gde su bile velike kocke leda, hladilo se piće koje tako udari u glavu da goste ostavlja na konak što se dodatno plaćalo. Konji su uvođeni u dvorište gde ih je momak čuvao, a pripiti seljaci spavali su na kafanskom podu obloženom prostirkama od rogoza.

Kafana je posle rata promenila vlasnika i bila poznata pod imenom Poljanica - priča Dragan Kostić.

Kafana u hotelu Vranje

Kafana u hotelu Vranje

Kafana u hotelu Vranje

Među najstarijim kafanama bila je ona u hotelu Vranje, koju je otvorio Janča Jovanović Baldžija krajem 19. veka, i kafana Evropa.

Kafana u hotelu Vranje je imala i letnju baštu koja je do početka 90-ih godina prošlog veka bila kultno mesto za porodična okupljanja ponedeljkom uveče, uz svirku starog Bakije Bakića, uz roštilj, domaće vino iz balona.

Truba Bakije Bakića zanosno se prosipala kaldrmom niz Gornju čaršiju, to je bilo meko, mekamlijsko, iz duše sviranje, čas setno, sa suzom u očima, a čas veselo, razuzdano, bacajući telo u zanos, misli u greh.

Kafana Prizren - Kafa s ratlukom

Kafana Prizren je otvorena pre Drugog rata i nalazila se tik pored crkve, išla u dužinu i pružala se sa tri štale, ajetom i dvorištem.

Kafanski prostor sastojao se iz velike sale sa oko 50 stolova, imao je i intimni deo, salu sa bilijarom, gde su se igrale i ostale društvene igre sa kartama i dominama. Kafana je imala pet soba za noćenje i uvek su bile pune.

Radila je i posle Drugog rata dok je nije konfiskovala nova vlast.

O čuvenoj predratnoj Prizren kafani svom sinu Miši kazivala je majka Smilja i zapisivala u svojoj svesci uspomena kako se odvijao društveni i kulturni život u kafani:

Leto. Od vrućine i omorine opusteli sokaci. U centru varoši, lipe sa lišćem utrnule, kao u ramu za slike. Tek u podne, kad sunce odskoči prema Goliču, varoš se prene iz dremeži.

Trgovci u letnjim odelima, sa šeširima od slame, nogu pred nogu, dolaze da otvore radnje, načičkane u glavnoj ulici.

Ostavljajući momke da počiste ispred radnji, odlazili su na kafu u Prizren kafanu. Imali su svoje stolove sa belim čaršavima, ispod nastrešnica koje su zaklanjale od sunca.

Kafa sa mirišljavim grčkim lokumom služila se u džezvama i sipala u porculanske šolje. Pili su je polako, uz dim žutog kao zlato hercegovačkog duvana, gustirajući je uz tih, isprekidan razgovor o svakodnevnim trgovačkim problemima.

Odlazili bi odjednom, kao po dogovoru, a ispratio bi ih gazda kafane Blagoje Bogdanović Čatlajac, naočit, sa pantalonama na pruge, prslukom od štofa i mašnom oko vrata.

Boem Sava Đošić

Boem Sava Đošić

Dušan Đošić Đoša, koji potiče iz stare vranjske familije, sa setom pamti porodične odlaske u baštu hotela Vranje.

Došao bi ponedeljak, letnje vreme. Vranje vri, što od naših, a više od stranih gostiju. Otac bi spremio magarca, stavio omanji ćilim. Pomogli bismo da ga uzjaše.

On na magarcu, a mi iza njega peške. Cela familija, pravac bašta u hotelu Vranje. Sviraju Bakija Bakić i njegov orkestar: Kurta, Demiran, Ekrem i drugi.

Magarca bismo vezali ispred kafane, do spomenika palim borcima za oslobođenje od Turaka. Naši stolovi bili su sleve strane bine, ispod velikog kestena. Naređani u red, konobari bi nas uslužili odmah. Otac je stavljao balon s domaćim vinom na sto. Počeo bi da pije i mezi. Bakija je tačno znao kada da priđe, ni pre, ni kasnije. Pala bi prva crvena desetodinarka na čelo. Pa druga, treća, četvrta...

Nastalo bi igranje. Cela bašta digla bi se na noge. Otac napred, stric Dine na začelju. U sredinu žene, svi mi. Izvija se kolo, noge kao da su u vazduhu. Trese se snaga, oči cakle, obrazi od osmeha samo što ne puknu. Igra se do fajronta, a onda, oca jedva popnemo na magarca.

Bakija i njegovi sviraju putem. Magarac napred, mi pozadi. Igramo i pevamo. Kod kuće iznosi se nov, golem ćilim, rakija, vino, meze, sve što se zateklo. Do zore, svira se na mesečini, peva, veseli, raduje. Sve dok Sava ne kaže: "Dosta! I sutra je dan!"

Link ka izvoru obrazovanja