Specijaliteti

Pretraga sajta

Traži kafanu po imenu

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera

Zanimljivosti

Kafana - jedna od stvari kojih se ne odričemo

Kafana - jedna od stvari kojih se ne odričemo

Kafana - Druga kuća velikom broju Srba, pretežno muškog pola. U njoj se sve dešava. Nastaju i ruše se Vlade, biraju se ministri, sklapaju veliki poslovi, slavi i tuguje, rađaju i prekidaju velike ljubavi. Konobar važi za čoveka s kojim su Srbi obavezno u odličnim odnosima. On je kao...

kompletan tekst

Literatura

Špricer i gemišt

Špricer i gemišt

Šta je starije, koka ili jaje, kako se pravi špricer - prvo vino ili voda, kakva je razlika između špricera i gemišta.

kompletan tekst

Kafanske priče

Niške kafane kao stecišta javnog i kulturnog života

03.12.2009.
sremac

Stevan Sremac

U ranijim vremenima kafane su bile stecišta trgovinskih razmena: mnogi su ugovori i trampe tu izvršene, u njihovim starinskim i memljivim sobičcima.

U novije vreme, ali još pod Turcima, u niškim kafanama, poglavito kod „Margera“ – osnovanog još 1722 - sklapane su zavere protivu turskog režima.

Odmah po oslobođenju Niša 1877. kafane postaju stecišta javnog i kulturnog života u Nišu, ukoliko ga je tada bilo. Oni koji su činili takve „kružoke“ dabome da nisu bili Niševljani nego „Prečani“ ili Šumadinci.

Javni život se ispoljio u prvim političkim zborovima koji su održavani u kafanama; kulturni od trenutka kada je osnovana niška gimnazija 1878, pozorište „Sinđelić“, od dolaska vrlo poznatih profesora: Stevana Sremca, Spire Kalika, Petra Petrovića, Stevana Nikšića-Lale i dr. Sremac je bio više godina centralna ličnost i opisivač niškog života; nzdaleko su čuvena njegova dela iz niškog života: „Zona Zamfirova“ i „Ivkova slava“, docnije dramatizovana. Sremčev sto bio je kod „Margera“, kod „Esnafa“ i u još nekoliko manjih kafana; veće kafane nije voleo.

U kafanama, tako srdačno i jednostavno za stolom, uz meze i pokoju čašicu rakije ili vina, stvarane su mnoge kulturne ustanove Niša. U kafani je pala misao o osnivanju pozorišta u starome „Knez Mihailu“, gde će se, u dvorištu, davati i prve pretstave. Tako je stvorena i prva pevačka družina „Sinđelić“, pa „Kornelije“, pa „Branko“ i „Car Konstantin“, kasnije. Ali su tako stvarana i razna druga društva. Pevačka družina „Sinđelić“ bila je još i – streljačka! Ideju za osnivanje te družine dao je pok Stevan Nikšić-Lala, nastavnik crtanja, karikaturista „Teta lije Austrije“, inače Srbin iz „Preka“, prebegli austriski oficir. Docnije se strelci izdvoje od pevača i organizuju svoje streljačko društvo, a pevači osnuju pozorišni odbor „Sinđelić“. I skoro punih 50 godina niško pozorište nosiće to veliko istorisko ime, dok streljačko društvo postoji i danas kao vrlo aktivno i ugledno u svome streljačkom savezu.

cele-kula

Ćele kula

U jednoj od niških kafana, kod „Orijenta“, pao je predlog da se oko preostalih zidina Ćele - Kule, u kojima su uzidane glave srpskih junaka izginulih na Čegru, podigne spomen-kapela, da bi se ovaj tužni, grozni i u svetu jedinstveni spomenik svireposti sačuvao za buduća pokolenja. U tim zidinama su glave Stevana Sinđelića i njegovih junaka iz tragične 1809. (Čegarska kupola je simbol pod kojim se drži VI kongres jugoslovenskih ugostitelja u Nišu).

cegar

Čegar

I lovačko društvo postalo je u kafani. Niš je bio sa lovcima uvek izistinski srećan. Tu je rođen, tu je živeo i umro čuveni niški lovac Kalča, koga je Sremac divno opisao, a Mihailo Golubović – prvi Niševljanin koji je napisao knjigu – zaista ovekovečio u poznatim „Kalčinim pričama“. Lovačko udruženje i danas postoji u prostorijama „Stare Srbije“.

U niškim kafanama su imali sedišta i razni esnafi mnogih još naprednih i mnogih već ugašenih zanata.

Danas u skoro svakoj niškoj kafani postoji po koje društvo ili kakav klub. Svi su oni aktivni u radu na kulturnom unapređenju Niša.

Kao svuda, dakle, kafane su i u Nišu ne samo mesta za pijanke i terevenke, nego i mesta za javne zborove i dogovore, i za organizovanje mnoge kulturne aktivnosti. U tom pogledu one imaju danas značajnu ulogu sakupljača narodnih masa i javnih trudbenika.

Александар С. Живанић

Izvor Udruženje ugostitelja u Nišu, 1939.

apsolvirano 03.12.2009.

Slična tematika i merak

Kafana Stara Srbija

Kafana Stara Srbija