Specijaliteti
Pretraga sajta
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera
Zanimljivosti
Gde nestadoše boemi
Istorija beogradske boemije posle Prvog svetskog rata vezuje se prvenstveno za Skadarliju. Decenijama kasnije ona je i dalje omiljeno stecište modernih boema, ali odavno više nema čuvenih glumaca i pesnika čije je ime neraskidivo vezano za nju. Danas pravih boema više nema, a duh boemije...
Literatura
Kafanski život u Nišu
Kafa! Na! – govorila bi majka stavljajući kafu za trežnjenje pred mog pijanog oca, koji je upravo stigao iz kafane, gde misteriozno nije popio nijednu kafu. To me uvek čudilo, jer kao dete nisam shvatao da se nešto zove upravo po tome čega nema: Dom zdravlja je pun bolesnih, Ministarstvo...
Kafanske priče
Nojeva barka – Kafane u Kladovu (I deo)
Nojeva barka – Kafane u Kladovu (I deo)
Prvi u nizu tekstova o kafanskoj istoriji Kladova.
Stanovništvu „kladovske Suzijane“, tvrđave u ataru kladovskog naselja Korbovo, itekako je bilo svojstveno podizanje i korišćenje gostionica.
Još Herodot navodi kako je na putu dugom 13.500 stadija tj. 90 dana hoda između Sarda i Suze postojalo 111 konaka i isto toliko gostionica.
U koloniji Ulpia Traiana Ratiaria, podunavska Bugarska, nalazile su se, uz poznati drum, postaje za odmor i prihvat putnika, sa karakteristikama gostionica.
Takav podatak ne postoji za potez Trajanov most kod Kladova, ali činjenica da baš odatle potiče najstariji ovdašnji prikaz vinove loze na mermernom reljefu sa mitskom scenom Pentejevog ludila izazvanog čarobnim napitkom, ukazuju da je i na tom lokalitetu moglo biti gostionica.
Stanovništvu „kladovske Suzijane“, tvrđave u ataru kladovskog naselja Korbovo, itekako je bilo svojstveno podizanje i korišćenje gostionica.
Još Herodot navodi kako je na putu dugom 13.500 stadija tj. 90 dana hoda između Sarda i Suze postojalo 111 konaka i isto toliko gostionica.
Žene u kafanskoj istoriji Kladova
Hrišćanska svetica Jelena, majka cara Konstantina, rođenog u Naisusu, supruga Konstancija Hlora, bila je krčmareva kćer.
Njihovi oponenti su čak tvrdili da je „devojka bila jedna od uzgrednih lagodnosti koje je nudila krčma njenoga oca, te da je redovno, uz neznatnu novčanu nadoknadu, stajala na raspolaganju posetiocima. Tek kasnije, kada je njen sin preuzeo vlast, postala je najobožavanija žena u carstvu“.
Još očitije veze sa takvim ambijentom fragmenti su biografije legendarne carice Teodore, moglo bi se reći savladarke poslednjeg pravog rimskog cara, nekadašnjeg Tračanina Petra Savatija-Justinijana Prvog.
Ранко Јаковљевић
Izvor Kafanski život u Kladovu 1666 - 2011
apsolvirano 06.02.2012.
