Pretraga sajta

Prva kafana u Evropi otvorena na Dorćolu

Kafana Bajlonov kladenac

Istorijske hronike govore da je prva kafana na evropskom kontinentu otvorena 1522. na Dorćolu. – Lav Trocki i Erih fon Štrohajm u „Moskvi“.

Ko zna koliko je puta u litraturi, u memoarima, u istoriografskim i sociološkim studijama izrečena tvrdnja da su kafane srce i duša nekog grada.

Ode kafanama iz sveta poezije, literature i umetnosti, iz podlistaka dnevnih novina i memoara, odavno su pretočene u govor nauke, istoriografskih i socioloških studija, u radove čiji autori analiziraju mesto grada, javnog mnjenja i svakidašnjeg života u razvoju građanskog društva.

Ovaj orijentalni izum doneli su sa sobom Turci, posle onih krvavih dana 1521. kada su osvojili Beli grad na Savi i Dunavu i pred ovdašnjim a onda i pred evropskim svetom nepovratno otvorili vrata za život jedne naročite javne ustanove.

Vremenom će kafana postati samo središte društvenog, ekonomskog, političkog i kulturnog života, mesto zabave i dokolice, poroka i strasti, javnih debata, političkih i svakojakih drugih spletkarenja, kovanja zavereničkih planova i stvaranja umetničkih pravaca, doušničkih akcija, nebrojenih ljudskih uzleta i sunovrata.

Na nepostojećoj kafanskoj mapi Beograda, ako sudimo na osnovu mnogih izvora, uz malo napora bi se jasno mogla ocrtati različita kafanska sazvežđa, prvo oko Železničke stanice, onda uz Nemanjinu ulicu, na Slaviji, na Čuburi, na Zelenom vencu i Terazijama, na Dorćolu i Paliluli, u Skadarliji ili u današnjoj Makedonskoj ulici.

Malo je kafana u Beogradu koje nisu bile na dalekom glasu.

Kod „Tri seljaka“ na Slaviji nudio se naročiti specijalitet – gurmanski restovan krompir sa „jagnjećinom“, „Novi Beograd“ na Čuburi ušao je u legendu, komšijska „Hercegovina“ je uvek bila „kuća veselja“, a pravi hram bila je „Savinačka kasina“ čiji je vlasnik bio slavni Vlastimir Pavlović Carevac, inače izvanredan advokat.

Na putu ka Zelenom vencu plenio je „Bosfor“, u kome se okupljalo i lako ženskinje, zalazeći i u mnoge druge kafane, pogotovo u podrumski „Mali Orijent“.

A gore, na Terazijama, šepurila se kafana hotela „Moskva“, kojoj je čak i član Francuske akademije Emil Oman posvetio poemu „Moskva, kuća-grdosija“. Sedeo je u toj kafani i Lav Trocki, a u njoj su snimljene i glavne scene čuvenog francuskog filma „Ultimatum“, sa Erihom fon Štrohajmom u glavnoj ulozi.

Biće da nema skadarlijske kafane koja nije ušla u legendu, ali je gostionica „Boem“, na obodu tog sazvežđa, kao što i njen naziv kaže, kucala najdubljim ritmom boemstva. Mada ni neizostavno sastajalište „Bajlonov kladenac“ nije mnogo zaostajalo.

„Nova vlada“ nosila je jasnu poruku kakve goste okuplja, kakve nezadovoljnike i šta oni i njen vlasnik, kao „glas naroda“ misle o svakoj vlasti i svakoj tekućoj politici.

Uprkos svemu, čini se da u istoriji beogradskih kafana nema ni manje ni poznatije kafane od kafane „Albanija“, zbog čijeg su rušenja 1938. organizovane prave demonstracije. Nije pomoglo.

Slavne kafane iz Poenkareove ulice

U današnjoj Makedonskoj ulici grozdile su se kafane o kojima se i danas ispredaju legende, baš kao i o njihovim gostima. U „Srbiji“ su se okupljali frankofili, takođe igrači i navijači fudbalskog kluba SK Jugoslavija, pozorišni glumci i operski pevači, čekajući da se u kasne sate pojavi Branislav Nušić. Prekoputa je sebe i druge uveseljavalo društvo „Suz“, čiji je osnivač bio slavni Mihailo Petrović Alas, a na uglu Poenkareove i Dečanske, na mestu današnjeg Doma omladine, nalazilo se legendarno stecište umetnika, pesnika, književnika i novinara, kafana „Ginić“. Onda „Central“, pa slavni „Kolarac“ na uviru Peonkareove u Pozorišni trg.

Kafane „Mladi Arapin“, „Musa Kesedžija“, „Dve megdandžije“, „Šumatovac“, „Dva pobratima“, „Pod lipom“ i „Dva bela goluba“, takođe su bile u današnjoj Makedonskoj ulici, u neposrednoj blizini „Politike“. Dabome da su mnogi novinari našeg lista neizostavno pripadali tom velikom kafanskom bratstvu i da mu pripadaju i danas.

apsolvirano 25.03.2012.

Link ka izvoru obrazovanja

Tweet