Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
Dragi gospodine sudeci po slikama sta reci nego sve...у Даги плус
Jedna od boljih kafana u kojoj sam bila.Zadovoljna...у Етно кућерак
Citam komentare i pitam se da li mislimo o istoj Staroj...у Стара Србија
Teletina ispod saca je fenomenalna. Kafana inace radi...у Грал
"Skadarlija" je savrseno mesto za opustanje uz dobru...у Скадарлија
Занимљивости
Дани Ниша у Београду
Туристичка промоција Ниша „Дани Ниша у Београду“ почела је јуче у ресторану „Ковач“ на Вождовцу, уз специјалитете нишких ресторана „ Нишлијска механа “ и „ Три фењера “. До 13. децембра они ће посетиоце служити специјалитетима нишког краја, а...
Литература
Лесковачки ћевапи
Ako nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi. Ćevapi su za ljudi. Od meljeno meso od plećku, od šiju na bika i od paflaku. Kad se ubavo izmesi, turi se na led, da prespie. Ujutro se izmelje još jed'n put. Kad meso odvugne - turi se na žar. Ćumur...
Кафанске приче
Анегдоте о српским писцима
По повратку из кафана, Данило Јокановић је својој жени препричавао догодовштине о српским писцима, а она је све то бележила. Тако су од заборава сачуване ове анегдоте.
Кaфaнa „Oрaч“
У Пaлилули, нeкaдaшњeм прeдгрaђу Бeoгрaдa кoje je oбилoвaлo ћoр-сoкaцимa, призeмним кућeрцимa нa чиjим сe крoвoвимa бaшкaрилa „чувaркућa“, сa прoстрaним двoриштимa зaсaђeним кукурузимa и рaзним вoћeм, пoстojaлe су нeкaдa нeкoликo пoзнaтих кaфaнa у кoje су нaврaћaли књижeвници, прoфeсoри, глумци и нoвинaри.
Ходочашће у свесвеједност
Зашто пијем?
Пре свега за мене пиће није навика, већ свакодневна свечаност!
Нојева барка – Кафане у Кладову (I део)
Први у низу текстова о кафанској историји Кладова.
Становништву „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење гостионица.
Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.
Кафанска говорница
Чим би Голе Цревце, Ивко Пихтија и Ђора Шкембић прозборили, кафана „Лепи изглед” преобразила би се у велико уво које упија сваку реч. Kao и кишног дана пре петнаестак година, када је трио четрдесетогодишњака из комшилука евоцирао догодовштине од претходне ноћи. „Лепи изглед” jе постао амфитеатар боемског факултета. „Декани” су зборили. – Тол’ко сам се синоћ напио – поче Голе – да ме конобар избацио. Пођох кући, кад...
У кафани „Липа” Исидор Бајић компоновао „Српкињу”
Добила је име по великој липи која се налази у дворишту, али и зато што је ово дрво код Словена симбол среће. На овом месту могли су се срести знаменити људи нашег града.
Ведри и суморни дани „Нишке Атине“
Занимљива и весело-тужна прича о познатом и популарном угоститељском објекту
Кафанска балада
У једном од оних турских сокака, са калдрмом која и трезног човека тера да тетура, стоји кафана. Црна рупа у животима генерација иза нас, и свакако моје место немира. Шупа заправо, која чучи у сваком од нас, али се само 2 врсте људи и ћуди одваже да њена врата отворе. Ја лично, по речима ближњих, припадам једној врсти тих "кафанских свираца", иако себе никада нисам уврстио било где. Раније сам се пропет на прсте као млади петао борио против генерализација нас...
Уздаси за бећаром
За професором нишке гимназије уздисале нишке убавице. Стеван Сремац је у већем делу свог живота био боем. Веома лако и добро успевао је да усклади професуру и боемију, па му је кафана служила као место за одмор, али и као богати извор за почетак рада на неком од књижевних дела.
Нишке кафане као стецишта јавног и културног живота
У ранијим временима кафане су биле стецишта трговинских размена: многи су уговори и трампе ту извршене, у њиховим старинским и мемљивим собичцима. У новије време, али још под Турцима, у нишким кафанама, поглавито код „ Маргера “ – основаног још 1722 - склапане су завере противу турског режима. Одмах по ослобођењу Ниша 1877. кафане постају стецишта јавног и културног живота у Нишу, уколико га је тада било. Они који су чинили такве „кружоке“ дабоме да нису...