Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Бермудски троугао

„Бермудски троугао“ у Београду, кога су чиниле кафане „Шуматовац“, „Под липом“ и „Грмеч“, добио је име по правом „бермудском троуглу“, јер се у њему на по неколико дана губио траг новинарима и писцима. Стари боеми, који су овом труглу и...

комплетан текст

Литература

Кафана најважнија институција у Срба

Кафана најважнија институција у Срба

„Грађанска касина“ била је место где је основана берза. Српски добровољци пријављивали су се за Сремски фронт у „Златном коњу“, а у „Коларцу“ је био организован први сајам књига. Рођена сестра чувеног Бајлонија, кожарског радника, Чехиња удата у Србији,...

комплетан текст

Кафанске приче

страна 1 од 2 >  иди на страну 

Анегдоте о српским писцима

15.05.2012.
Тин Ујевић

По повратку из кафана, Данило Јокановић је својој жени препричавао догодовштине о српским писцима, а она је све то бележила. Тако су од заборава сачуване ове анегдоте.

комплетан текст

Кaфaнa „Oрaч“

12.04.2012.
Кaфaнa „Oрaч“ или „Код орaча“

У Пaлилули, нeкaдaшњeм прeдгрaђу Бeoгрaдa кoje je oбилoвaлo ћoр-сoкaцимa, призeмним кућeрцимa нa чиjим сe крoвoвимa бaшкaрилa „чувaркућa“, сa прoстрaним двoриштимa зaсaђeним кукурузимa и рaзним вoћeм, пoстojaлe су нeкaдa нeкoликo пoзнaтих кaфaнa у кoje су нaврaћaли књижeвници, прoфeсoри, глумци и нoвинaри.

комплетан текст

Ходочашће у свесвеједност

23.02.2012.
Момо Капор

Зашто пијем?

Пре свега за мене пиће није навика, већ свакодневна свечаност!

комплетан текст

Нојева барка – Кафане у Кладову (I део)

07.02.2012.
Кладово

Први у низу текстова о кафанској историји Кладова.

Становништву  „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење  гостионица.

Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.

комплетан текст

Кафанска говорница

17.01.2012.
Кафанска говорница

Чим би Голе Цревце, Ивко Пихтија и Ђора Шкембић прозборили, кафана „Лепи изглед” преобразила би се у велико уво које упија сваку реч. Kao и кишног дана пре петнаестак година, када је трио четрдесетогодишњака из комшилука евоцирао догодовштине од претходне ноћи. „Лепи изглед” jе постао амфитеатар боемског факултета. „Декани” су зборили. – Тол’ко сам се синоћ напио – поче Голе – да ме конобар избацио. Пођох кући, кад...

комплетан текст

У кафани „Липа” Исидор Бајић компоновао „Српкињу”

22.12.2011.
Кафана Липа

Добила је име по великој липи која се налази у дворишту, али и зато што је ово дрво код Словена симбол среће. На овом месту могли су се срести знаменити људи нашег града.

комплетан текст

Ведри и суморни дани „Нишке Атине“

21.11.2011.
kafana Atina

Занимљива и весело-тужна прича о познатом и популарном угоститељском објекту

комплетан текст

Кафанска балада

26.08.2011.
Кафанска балада

У једном од оних турских сокака, са калдрмом која и трезног човека тера да тетура, стоји кафана. Црна рупа у животима генерација иза нас, и свакако моје место немира. Шупа заправо, која чучи у сваком од нас, али се само 2 врсте људи и ћуди одваже да њена врата отворе. Ја лично, по речима ближњих, припадам једној врсти тих "кафанских свираца", иако себе никада нисам уврстио било где. Раније сам се пропет на прсте као млади петао борио против генерализација нас...

комплетан текст

Уздаси за бећаром

25.11.2010.
Стеван Сремац

За професором нишке гимназије уздисале нишке убавице. Стеван Сремац је у већем делу свог живота био боем. Веома лако и добро успевао је да усклади професуру и боемију, па му је кафана служила као место за одмор, али и као богати извор за почетак рада на неком од књижевних дела.

комплетан текст

Нишке кафане као стецишта јавног и културног живота

03.12.2009.
sremac

У ранијим временима кафане су биле стецишта трговинских размена: многи су уговори и трампе ту извршене, у њиховим старинским и мемљивим собичцима. У новије време, али још под Турцима, у нишким кафанама, поглавито код „ Маргера “ – основаног још 1722 - склапане су завере противу турског режима. Одмах по ослобођењу Ниша 1877. кафане постају стецишта јавног и културног живота у Нишу, уколико га је тада било. Они који су чинили такве „кружоке“ дабоме да нису...

комплетан текст

страна 1 од 2 >  иди на страну