Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
Pecenja ima, i to jagnjeceg. Ne znam da li ima i drugog...у Орач
Ja sam se iskreno odlicno provela u ovoj kafani sa...у Читаоница
Za pismene pise da 10 cevapa imaju 400 grama pa zato mora...у Стара Србија
Puno pozdrava iz Makedonije navijaca CKEMBARI BITOLAу Душанов конак
kam ga telefon od Martina. Kako da narucimo najbolje...у Казанџијско сокаче
Занимљивости
Ракијомат
Мађарска, која тренутно председава Европском унијом, осмислила је оригиналан начин да задиви званичнике ЕУ током посете тој земљи, тако што је председнички салон међународног аеродрома „Франц Лист“ у Будимпешти опремила „ракијоматом“. Тај уређај притиском на дугме...
Литература
Кад кафића нигде било није
Крагујевачке кафане су у 19. веку биле стециште друштвеног живота, где су се играле позоришне представе, покретале новине, формирали књижевни кружоци и где се политички агитовало. Старе кафане, тачније њихова имена, својеврсни су оријентир у простору, али и у времену и историји сваког града....
Кафанске приче
Кафанска говорница
17.01.2012.
Чим би Голе Цревце, Ивко Пихтија и Ђора Шкембић прозборили, кафана „Лепи изглед” преобразила би се у велико уво које упија сваку реч. Kao и кишног дана пре петнаестак година, када је трио четрдесетогодишњака из комшилука евоцирао догодовштине од претходне ноћи. „Лепи изглед” jе постао амфитеатар боемског факултета. „Декани” су зборили. – Тол’ко сам се синоћ напио – поче Голе – да ме конобар избацио. Пођох кући, кад...
У кафани „Липа” Исидор Бајић компоновао „Српкињу”
22.12.2011.
Добила је име по великој липи која се налази у дворишту, али и зато што је ово дрво код Словена симбол среће. На овом месту могли су се срести знаменити људи нашег града.
Ведри и суморни дани „Нишке Атине“
21.11.2011.
Занимљива и весело-тужна прича о познатом и популарном угоститељском објекту
Кафанска балада
26.08.2011.
У једном од оних турских сокака, са калдрмом која и трезног човека тера да тетура, стоји кафана. Црна рупа у животима генерација иза нас, и свакако моје место немира. Шупа заправо, која чучи у сваком од нас, али се само 2 врсте људи и ћуди одваже да њена врата отворе. Ја лично, по речима ближњих, припадам једној врсти тих "кафанских свираца", иако себе никада нисам уврстио било где. Раније сам се пропет на прсте као млади петао борио против генерализација нас...
Уздаси за бећаром
25.11.2010.
За професором нишке гимназије уздисале нишке убавице. Стеван Сремац је у већем делу свог живота био боем. Веома лако и добро успевао је да усклади професуру и боемију, па му је кафана служила као место за одмор, али и као богати извор за почетак рада на неком од књижевних дела.
Нишке кафане као стецишта јавног и културног живота
03.12.2009.
У ранијим временима кафане су биле стецишта трговинских размена: многи су уговори и трампе ту извршене, у њиховим старинским и мемљивим собичцима. У новије време, али још под Турцима, у нишким кафанама, поглавито код „ Маргера “ – основаног још 1722 - склапане су завере противу турског режима. Одмах по ослобођењу Ниша 1877. кафане постају стецишта јавног и културног живота у Нишу, уколико га је тада било. Они који су чинили такве „кружоке“ дабоме да нису...
Историјска кафана „Маргер“
10.07.2009.
Из нишког листа „Ревија“ тридесетих година прошлог века Мало их је у Нишу који не знају за ову историску кафану Маргер. Ту је покојни Стеван Сремац , писац „Ивкове славе“ и „Зоне Замфирове“, увек свраћао и по цео дан, када нема часова у гимназији, био и прибављао материјал за своја књижевна дела. Ова кафана, на први поглед није нешто нарочито, већ то је зграда старинског кроја, која се састоји из приземља и спрата. Она је од слабог материјала....
Седељке и дружења нишких књижевника и боема у „Градском хотелу“
05.07.2009.
Омиљено и најчешће место окупљања нишких књижевника, културних радника и боема педесетих година прошлог века био је ресторан „Градског хотела“. После фајронта, ишло се на качамак код Милке и Ђоке Стаменковића. У кафани се родила и идеја о оснивању књижевног часописа „Гледишта“.