Kafane i boemski život

Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену


pretrazivac претрага по mojakafana.com
претрага по српском web-у

Последњи коментари

tajna je vrh klopa je ludiloу Гурманова тајна

Bravooo za Gral!komentar dalje...suvisan!у Грал

stvarno vrh kafana! :)у Брка

Kafana je u ulici Ive Lole Ribara 7a. Jednosmerna ulica...у Вериге - Catеna Mundi

Sve je OK osim: NE RADE NEDELJOM?!у Грал

Занимљивости

Етно кућа „Беков“ – код газда Перче

Једи и пиј колико можеш, плати – ако хоћеш ПИРОТ - Кафана „Беков“ у селу Смиловци крај Димитровграда не престаје да изненађује путнике намернике. То је кафана без ценовника, без фрижидера и савремених „скаламерија“, кафана у којој се плаћа искључиво по...

комплетан текст

Литература

Дефиниција појма „кафана“

Случајно смо набасали на ову дефиницију појма „кафана“ и некако нисмо могли а да је не поставимо у ову секцију. Традиционална задужбина у Срба, место доброг провода и још боље ракије, место где људи уђу не познајући никога а изађу са четири кума.

комплетан текст

Кафанске приче

Нишке кафане као стецишта јавног и културног живота

03.12.2009.

sremac У ранијим временима кафане су биле стецишта трговинских размена: многи су уговори и трампе ту извршене, у њиховим старинским и мемљивим собичцима. У новије време, али још под Турцима, у нишким кафанама, поглавито код „ Маргера “ – основаног још 1722 - склапане су завере противу турског режима. Одмах по ослобођењу Ниша 1877. кафане постају стецишта јавног и културног живота у Нишу, уколико га је тада било. Они који су чинили такве „кружоке“ дабоме да нису...

Историјска кафана „Маргер“

10.07.2009.

kafana Из нишког листа „Ревија“ тридесетих година прошлог века Мало их је у Нишу који не знају за ову историску кафану Маргер. Ту је покојни Стеван Сремац , писац „Ивкове славе“ и „Зоне Замфирове“, увек свраћао и по цео дан, када нема часова у гимназији, био и прибављао материјал за своја књижевна дела. Ова кафана, на први поглед није нешто нарочито, већ то је зграда старинског кроја, која се састоји из приземља и спрата. Она је од слабог материјала....

Ведри и суморни дани „Нишке Атине“

10.07.2009.

kafana Atina

Занимљива и весело-тужна прича о познатом и популарном угоститељском објекту

Седељке и дружења нишких књижевника и боема у „Градском хотелу“

05.07.2009.

niski boemi

Омиљено и најчешће место окупљања нишких књижевника, културних радника и боема педесетих година прошлог века био је ресторан „Градског хотела“. После фајронта, ишло се на качамак код Милке и Ђоке Стаменковића. У кафани се родила и идеја о оснивању књижевног часописа „Гледишта“.